Откривење

Пети анђео затруби. И видех звезду која паде с неба на земљу. Њој се даде кључ од студенца бездана.

И она отвори студенац бездана, и из студена изиђе дим, као дим из велике пећи, и поцрни сунце и небо од дима студенчева.

Из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се власт као што је власт коју имају скорпије земаљске.

Рече им се да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, ни дрвету, него само људима који немају печата Божјега на челима својим.

И даде им се не да их убијају, него да их муче пет месеци, и мучење њихово беше као мучење скорпије кад уједе човека.

У те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.

Ти скакавци беху као коњи спремљени за бој. На главама њиховим беху као круне од злата, а лица им беху као лица човечја.

Имаху косе као косе женске, а зуби њихови беху као у лавова.

Имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила њихових беше као праска кола са многим коњима који трче у бој.

Имаху репове као скорпије, и жалце, и у реповима имаху силу да уде људима пет месеци.

И имаху над собом као краља анђела бездана, коме је име хебрејски Абадон, а грчки Аполион.

Прво зло прође, и ево иду још два зла за овим.

Шести анђео затруби. И чух глас који је излазио из четири рога златнога олтара који је пред Богом,

где говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела свезана код велике реке Еуфрата.

И четири анђела који беху спремљени за сат и дан и месец и годину, беху одрешени да побију трећину људи.

Број војника на коњима беше две мириаде мириада; чух број њихов.

И тако видех у утвари и коње и оне који их јахаху, који имаху оклопе огњене, плаветне и сумпорне. Главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ, дим и сумпор.

Од ова три зла погибе трећина људи, од огња, од дима и сумпора што излажаше из уста њихових.

Јер сила коња беше у жвалама и у реповима њиховим, јер репови њихови беху као змије и имаху главе, и са њима чињаху зло.

Остали људи који не беху побијени овим злима, не покајаше се од дела руку својих, па да се не клањају више злим духовима, ни идолима златним и сребрним, бакреним, каменим и дрвеним који не могу ни видети, ни чути, ни ходити;

нити се покајаше од убистава својих, ни од чарања својих, ни од блуда свога, ни од крађа својих.