Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )
1. Самуилова, глава 20
А Давид побјеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: шта сам учинио? каква је кривица моја? и шта сам згријешио оцу твојему, те тражи душу моју?
А он му рече: сачувај Боже! нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
А Давид заклињући се опет рече: отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
А Јонатан рече Давиду: шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
И Давид рече Јонатану: ево сјутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до трећега вечера.
4 Мој.:10:10 1 Сам.:19:2 2 Цар:4:23 1 Дн.:23:31 2 Дн.:2:4 Језд.:3:5 Нем.:10:33 Псал.:55:12 Псал.:81:3 Иса.:1:13 Јован:8:59 Дела:17:14 Ако запита за ме отац твој, ти реци: врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је ондје годишња жртва свега рода његова.
Ако рече: добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгњеви, знај да је зло наумио.
Учини дакле милост слузи својему, кад си вјеру Господњу ухватио са слугом својим; ако је кака кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу својему?
А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
А Давид рече Јонатану: ко ће ми јавити ако ти отац одговори што зло?
А Јонатан рече Давиду: ходи да изидемо у поље. И изидоше обојица у поље.
И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! кад искушам оца својега сјутра у ово доба или прекосјутра, и буде добро по Давида, ако не пошљем к теби и не јавим ти,
Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
И нећеш укратити милости своје дому мојему довијека, ни онда кад Господ истријеби све непријатеље Давидове са земље.
Тако Јонатан учини вјеру с домом Давидовијем говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидовијех.
И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу.
Потом рече му Јонатан: сјутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје мјесто бити празно.
А ти чекај до трећега дана, па онда отиди брзо и дођи на мјесто гдје си се био сакрио кад се ово радило, и сједи код камена Езила.