Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 13
Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора.
И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.
Гле, изиђе сејач да сеје. И када је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаше их.
Друга падоше на каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље.
А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се.
Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.
Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.
Ко има уши нека слуша.
И приступише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?
А он им одговори и рече: вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.
Јер који има, даће му се и обиловаће; а који нема, узеће му се и оно што има.
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју.
И испуњава се на њима Исаијино пророштво које гласи: "Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.
Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју и не обрате се, и излечим их".
А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.
Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате - и не видеше, и да чују што ви слушате - и не чуше.
Ви, дакле, чујте причу о сејачу.
Свакоме који слуша реч о царству - а не разуме - долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.
А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима;
али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.
А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.
А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.
Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
Али када су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.
А када усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.
А домаћинове слуге приступише и рекоше му: господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
А он им рече: непријатељ је то учинио. Слуге му пак рекоше: хоћеш ли дакле да одемо и да га саберемо?
А он им рече: не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.
Оставите нека обоје расту заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.
Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично горушичином зрну, које човек узе и посеја на својој њиви;
оно је додуше мање од свих семена, али када израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.
Другу причу им каза: царство небеско је слично квасцу, који жена узе и помеша у три сата брашна, док све не ускисну.
Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио;
да се испуни што је рекао пророк: "Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света".
Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: разјасни нам причу о кукољу на њиви.
А он одговори и рече: сејач доброг семена је Син човечији;
њива је свет; добро семе - то су синови царства; а кукољ су синови зла,
а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.
Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света.
Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену;
онде ће бити плач и шкргут зуба.
Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши нека слуша.
Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје иде и продаје све што има, те купује ону њиву.
Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.
А када нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.
Када се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише.
Тако ће бити и на свршетку света: изићи ће анђели и оделиће зле од праведних,
и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: да.
А он им рече: зато је сваки књижевник, поучен за царство небеско, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.
И када Исус сврши ове приче, оде оданде.
И дошавши у свој завичај учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: откуда овоме ова мудрост и моћи?
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?
И нису ли његове сестре све код нас? Откуда дакле овоме све то?
И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: пророк није без части - до ли у постојбини својој и у кући својој.
И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.