Еванђеље по Матеју

Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора.

И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.

И каза им много у причама говорећи:

Гле, изиђе сејач да сеје. И када је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаше их.

Друга падоше на каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље.

А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се.

Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.

Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.

Ко има уши нека слуша.

И приступише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?

А он им одговори и рече: вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.

Јер који има, даће му се и обиловаће; а који нема, узеће му се и оно што има.

Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју.

И испуњава се на њима Исаијино пророштво које гласи: "Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.

Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју и не обрате се, и излечим их".

А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.

Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате - и не видеше, и да чују што ви слушате - и не чуше.

Ви, дакле, чујте причу о сејачу.

Свакоме који слуша реч о царству - а не разуме - долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.

А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима;

али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.

А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.

А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.

Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.

Али када су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.

А када усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.

А домаћинове слуге приступише и рекоше му: господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

А он им рече: непријатељ је то учинио. Слуге му пак рекоше: хоћеш ли дакле да одемо и да га саберемо?