Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 13
Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора.
И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.
Гле, изиђе сејач да сеје. И када је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаше их.
Друга падоше на каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље.
А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се.
Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.
Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.
Ко има уши нека слуша.
И приступише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?
А он им одговори и рече: вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.
Јер који има, даће му се и обиловаће; а који нема, узеће му се и оно што има.
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју.
И испуњава се на њима Исаијино пророштво које гласи: "Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.
Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју и не обрате се, и излечим их".
А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.
Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате - и не видеше, и да чују што ви слушате - и не чуше.
Ви, дакле, чујте причу о сејачу.
Свакоме који слуша реч о царству - а не разуме - долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.
А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима;
али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.
А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.
А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.
Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
Али када су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.
А када усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.
А домаћинове слуге приступише и рекоше му: господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
А он им рече: непријатељ је то учинио. Слуге му пак рекоше: хоћеш ли дакле да одемо и да га саберемо?