Еванђеље по Матеју

У оно време Ирод четверовласник чу глас о Исусу,

и рече својим слугама: то је Јован Крститељ; он је устао из мртвих, и зато чудотворне силе делују у њему.

Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа;

јер му је Јован говорио: не смеш је имати.

И хтеде га убити, али се побоја народа, јер су га сматрали пророком.

А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду,

због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште.

Она пак подстакнута од своје мајке рече: дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.

И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да се да,

и пославши одсече главу Јовану у тамници.

И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци.

И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу.

А када Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова.

И изишавши виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике.

А када наста вече, приступише му ученици говорећи: пуст је крај и време је већ поодмакло; отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.

Исус им рече: не треба да иду; дајте им ви да једу.

Он пак рече: донесите ми их овамо.

И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу.

И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комађа што претече.

А оних што су јели беше око пет хиљада људи осим жена и деце.

И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну, док он отпусти народ.

И када отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Када пак наста вече, беше сам онде.

А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар.

А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору.

Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се говорећи да је то утвара, и од страха повикаше.

Али их Исус одмах ослови и рече: не бојте се, ја сам; не страхујте.

А Петар му одговори и рече: Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.

Он пак рече: дођи. И изишавши из чамца Петар пође по води и дође Исусу.

Али гледајући јаки ветар побоја се, поче да тоне и повика говорећи: Господе, спаси ме.

А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: маловерни, зашто си посумњао?

И када уђоше у чамац, преста ветар.

А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: заиста си Божији син.

И прешавши пристадоше код Генисарета.

А када су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике,

и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине; и сви који дотакоше беху спасени.