Еванђеље по Матеју

Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:

зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу својих руку, када једу хлеб.

А он им у одговору рече: зашто и ви преступате заповест Божију због свога предања?

Бог је, наиме, рекао: "Поштуј оца и мајку", и: "Ко ружи оца или мајку смрћу да умре;

а ви говорите: ко оцу или мајци каже: жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку;

и укинусте Божију реч због вашега предања.

Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија:

"Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене.

Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести".

И дозва народ па им рече: слушајте и разумејте:

не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.

Тада приђоше ученици и рекоше му: знаш ли да су се фарисеји саблазнили када су чули ову реч?

А он одговори и рече: сваки сад који не посади Отац мој небески, биће искорењен.

Оставите их; слепи су вође слепима; а када слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.

А Петар одговори и рече му: објасни нам ову причу.

Он пак рече: зар и ви још не разумете?

Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?

А што излази из уста из срца излази, и то каља човека.

Јер из срца излазе зле мисли, убијства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.

То каља човека; а јести неопраним рукама не погани човека.

И изишавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона.

А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: отпусти је, јер виче за нама.

Али он одговори и рече: ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.

Она пак дође и клањаше му се говорећи: Господе, помози ми.

А он одговори и рече: није лепо узети дечији хлеб и бацити га псима.

Она рече: да, Господе; али и пси једу од мрва што падају са трпезе њихових господара.

Тада Исус одговори и рече јој: о, жено, велика је твоја вера. Нека ти буде како желиш. И би излечена њена кћи од онога часа.

И отишавши Исус оданде дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде.

И приступи му многи народ који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу.

И излечи их; тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају; и прославише Бога Израиљева.

А Исус дозва своје ученике и рече: жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.

Ученици му рекоше: откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?

И рече им Исус: колико хлебова имате? Они рекоше: седам, и неколико рибица.

И заповеди народу да полеже по земљи,

узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу.

И једоше сви те се наситише, и подигоше комађа што претече седам пуних котарица.

А оних што су јели беше око четири хиљаде људи осим жена и деце.

И отпусти народ па уђе у чамац, те дође у крајеве Магадана.