Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 23
Тада Исус рече народу и својим ученицима говорећи:
На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
Све дакле што вам кажу чините и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине.
Него везују тешка и несношљива бремена и мећу на људска плећа, а сами својим прстом неће да их помакну.
А сва своја дела чине да их људи виде: јер шире своје молитвене записе и праве велике ресе на хаљинама,
воле прочеље на гозбама и прва места у синагогама,
поздраве на трговима и да их људи зову "рави".
Ви се не зовите "рави", јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа.
И никога на земљи не називајте својим оцем; јер је један Отац ваш небески.
Нити се називајте наставници, јер је један наставник ваш, Христос.
А највећи међу вама нека вам буде слуга.
Ко уздиже самога себе - биће понижен, а ко унизи самога себе биће уздигнут.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате унутра оне који хоће да уђу.
(Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете удовичке куће и тобоже се молите дуго. Зато ћете строже бити осуђени.)
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што преходите море и копно да створите једног проселита, и кад постане, чините га сином пакленим, двапут горим од себе.
Тешко вама, слепе вође, који говорите: ако се ко закуне храмом, није ништа; ако се пак закуне храмовним златом, обавезан је.
Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато?
И: ако се ко закуне жртвеником, није ништа; а ако се закуне даром који је на њему, обавезан је.
Слепци, шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар?
Ко се дакле заклео жртвеником, куне се њиме и свим што је на њему.
И ко се заклео храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему;
и који се заклео небом, куне се престолом Божијим и оним који седи на њему.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а остависте што је претежније у закону, правду, милосрђе и веру; ово је требало чинити, а оно не остављати.
Слепе вође, који оцеђујете комарца, а камилу гутате.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неумерености.
Фарисеју слепи, очисти прво што је у чаши, да буде и њена спољашност чиста.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће.
Тако се и ви споља показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што градите гробове пророка и украшавате споменике праведника,
и говорите: да смо живели у време својих отаца, не бисмо били њихови саучесници у крви пророка.
Тако сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
И ви испуните меру својих отаца.
Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене?
Зато, ево вам шаљем пророке, и мудре и књижевнике. Од њих ћете једне убити и распети, а друге шибати у вашим синагогама и гонити од града до града,
да дође на вас сва праведна крв, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, кога убисте између храма и жртвеника.
Заиста вам кажем, све ће то доћи на овај нараштај.
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби, колико пута хтедох да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, и не хтедосте.
Ето, оставља вам се дом ваш пуст.
Него вам кажем, од сада ме нећете видети док не речете: нека је благословен који долази у име Господње.