Еванђеље по Марку

И подиже се оданде те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају.

И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену - кушајући га.

А он им одговори и рече: шта вам заповеди Мојсије?

Они рекоше: Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.

Но Исус им рече: с обзиром на тврдоћу вашега срца написа вам ову наредбу.

Али од почетка створења Бог их створи као мушко и женско.

"Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју,

те ће двоје бити једно тело". Стога нису више двоје - него једно тело.

Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.

И код куће опет га ученици питаху о томе.

Он им пак рече: ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој;

и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.

И доношаху му дечицу да их дотакне; али их ученици укорише.

А Исус видевши негодова и рече им: пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије.

Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега.

И загрливши их благослови их, стављајући руке на њих.

И када изиђе на пут притрча један човек, клекне пред њега и упита га: добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?

А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар - осим једнога Бога.

Знаш заповести: "Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку".

Но он му одговори: учитељу, све сам то држао од своје младости.

А Исус га погледа, заволе га и рече му: једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.

А он се ражалости на ову реч и оде тужан, јер имађаше многа имања.

А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божије.

Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божије.

А они се још више уплашише говорећи један другоме: па ко може да буде спасен?

Исус погледа на њих и рече: људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.

Петар поче да му говори: види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.

Исус пак одговори и рече: заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,

а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве - уз прогањања - а у будућем свету вечни живот.

Но многи први биће последњи и последњи први.

А кад беху на путу узлазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, и чуђаху се, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу поче им говорити шта ће се њему догодити:

ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечијег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима,

и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.

И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо.

А он им рече: шта хоћете да вам учиним?

Они му пак рекоше: дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој.

Но Исус им рече: не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крштавам?

Они му одговорише: можемо. Тада им Исус рече: чашу коју ја пијем пићете, И бићете крштени крштењем којим се ја крштавам;

али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено.

И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована.

Но Исус их дозва и рече им: знате да они који важе као владари народа господаре над њима и њихови великаши их тлаче.

А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде слуга,

и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга;

јер и Син човечији не дође да му служе, него да послужи и да даде свој живот као откуп за многе.

И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута.

И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене.

А многи су му претили - да ућути; али он још више викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене.

Исус стаде и рече: позовите га. И позваше слепца говорећи му: не бој се, устани, зове те.

А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу.

Исус пак прозбори и рече му: шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече: равуни, да прогледам.

Тада му Исус рече: иди, вера твоја спасла те је. И одмах прогледа и иђаше путем за њим.