Еванђеље по Марку

И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика,

и рече им: идите у село што је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео; одрешите га и доведите.

И ако вам ко каже: шта то радите? реците: Господу је потребно, и одмах ће га опет послати овамо.

И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га.

А неки од оних што су онде стајали рекоше им: шта радите, што одвезујете магаре?

А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их.

Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега те седе на њега.

И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима.

И који су ишли пред њим и за њим викаху: "Осана; благословен је који иде у име Господње;

благословено царство оца нашега Давида, које долази; осана на висинама".

И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изиђе с Дванаесторицом у Витанију.

А сутрадан, када изиђоше из Витаније, огладне.

И видевши из далека смокву која је имала лишће, дође - не би ли што нашао на њој; а кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава.

Тада прозбори и рече јој: не јео нико више рода од тебе до века. А његови ученици слушаху.

И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,

и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.

И учаше и говораше им: није ли написано: "Дом мој зваће се дом молитве за све народе"; а ви сте од њега направили разбојничку пећину.

А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе; јер га се бојаху, сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком.

А увече излажаше из града.

А ујутро пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена.

А Петар се сети и рече му: рави, види, осуши се смоква коју си проклео.

Исус одговори и рече им: имајте веру у Бога.

Заиста, кажем вам, ко каже овој гори: дигни се и баци се у море, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му.

Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам.

И кад стојите молећи се, праштајте ако шта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваше грешке.

(Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити грешака ваших.)

И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине,

и рекоше му: каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш?

А Исус им рече: запитаћу вас једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово.

Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми.

А они размишљаху међу собом: ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му онда не поверовасте?

Одговорише Исусу и рекоше: не знамо. А Исус им рече: ни ја вам нећу рећи каквом влашћу чиним ово.