Еванђеље по Марку
По Марку, глава 12
И поче им говорити у причама. Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова.
А у своје време посла слугу виноградарима, да прими од виноградара део виноградских плодова.
Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку.
И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише.
Посла и трећега, и њега убише, и многе друге - једне избише, а друге побише.
Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: презаће од мога сина.
Али они виноградари рекоше међу собом: ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.
И ухвативши га убише и избацише из винограда.
Шта ће дакле учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.
Зар не читасте ове речи у Писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен;
ово би од Господа, и дивно је у очима нашим"?
И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; разумели су, наиме, да је ову причу на њих уперио. И оставише га те одоше.
И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца, да га ухвате у речи.
Они дођоше и рекоше му: учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божијем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез - или није? Да ли да га дамо - или да не дамо?
Но он сазна њихово претварање и рече им: што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.
А они донесоше. И рече им: чији је ово лик и натпис? Они пак рекоше: царев.
И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, те га питаху говорећи:
учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату".
Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства.
И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако,
и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена.
О ускрсу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? јер су је седморица имали као жену.
Рече им Исус: не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?
Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима.
А за мртве - да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини, како му рече Бог: "Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев"?
Он није Бог мртвих него живих. Грдно се варате.
И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, знајући да им је добро одговорио, запита га: која је прва од свих заповести?
Исус одговори да је прва: "Слушај, Израиљу, Господ Бог наш - једини је Господ,
и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом".
Ово је друга: "Љуби свога ближњег као самога себе". Друге заповести, веће од ових, нема.
И рече му књижевник: добро, учитељу, по истини рече да "је Један Бог и да нема другога сем њега";
и "њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе", више је од свих жртава које се спаљују и кољу.
А Исус видевши да је разумно одговорио, рече му: ниси далеко од царства Божијег. И нико се виеш не усуди да га запита.
И прозбори Исус и говораше учећи у храму: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
Сам Давид рече Духом Светим: "Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу"
Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син? И многи народ слушаше га радо.
И у својој науци говораше: чувајте се од књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и
прва места у синагогама и прочеља на гозбама.
Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.
И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много.
Тада дозва своје ученике и рече им: заиста, кажем вам, да ова сиромашна удовица стави више од свих који метаху у ковчег;
јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак.