Еванђеље по Марку

А беху два дана до Пасхе и празника бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници како да га на превару ухвате и убију.

Говораху наиме: не о празнику, да се народ не побуни.

И када је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби алавастарски суд и изли на његову главу.

А неки негодоваху говорећи међу собом: зашто је тако просуто миро?

Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима; и приговараху јој.

Но Исус рече: оставите је; што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени.

Јер сиромахе увек имате са собом, и кад хоћете можете им добро чинити, а мене немате свагда.

Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп.

И заиста вам кажем: где год се успроповеда еванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини - за сећање на њу.

И Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда.

А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.

А првога дана бесквасних хлебова, када су клали пасхолно јагње, рекоше му његови ученици: куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?

И посла двојицу од својих ученика и рече им: идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим,

и где уђе реците домаћину: Учитељ пита: где је моја дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима?

И он ће вам показати велику собу на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.

И изиђоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише пасху.

А када је било вече, дође са Дванаесторицом.

И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: заиста вам кажем да ће ме издати један од вас - који једе са мном.

Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: да нећу ја?

А он им рече: један од Дванаесторице, који умаче са мном у зделу.

Син човечији иде, додуше, као што је написано за њега; али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио тај човек.

И када су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: узмите, ово је тело моје.

И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви.

И рече им: ово је моја крв завета, која се пролива за многе.

Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана када ћу га пити новог у царству Божијем.

И отпојавши хвалу изиђоше на Маслинску гору.

И рече им Исус: сви ћете се саблазнити, јер је написано: "Ударићу пастира, и овце ће се разбећи".

Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.

А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.

И рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас - ове ноћи - пре но што петао два пута запева.

Но он говораше још упорније: ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе. А исто тако говораху и сви остали.

И дођоше на једно добро које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: седите овде док се помолим.

И узе са собом Петра и Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити,

и рече им: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.

И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час,

Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: Симоне, спаваш? зар не могаде пробдити један час?

Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.

И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву.

И дошавши опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре.

И дође по трећи пут и рече им: стално спавате и почивате; доста је, дође час, ево, предају Сина човечијег у руке грешника.

Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.

И одмах - док је он још говорио - дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и батинама од првосвештеника, књижевника и старешина.

А његов издајник беше дао знак њима: кога пољубим - онај је; ухватите га и одведите опрезно.

И дошавши одмах му приђе и рече: рави, и пољуби га.

А они ставише руке на њега и ухватише га.

А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.

Исус пак одговори и рече им: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите;

сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.

Тада га сви оставише и побегоше.

А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише.

Но он остави платно па побеже од њих го.

И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници.

А Петар пође из далека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.

А првосвештеници и сав синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху.

Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака.

Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи:

ми чусмо како он говори: ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други који неће бити начињен рукама.

Па ни тако њихово сведочанство не беше једнако.

Тада уста првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш? шта ови сведоче против тебе?

А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

А Исус рече ја сам, и видећете Сина човечијег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.

На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: шта нам још требају сведоци?

Чули сте хулу; шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.

И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: прореци, и слуге га удараху по лицу.

И када је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња,

па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: и ти беше с Исусом Назарећанином.

Но он одрече говорећи: нити знам нити разумем што говориш. И изиђе напоље у предворје, и петао запева.

А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: овај је од њих.

Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: заиста си од њих; јер си и Галилејац.

Тада он поче да се проклиње и заклиње: не знам тога човека за кога говорите.

И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи, како му рече Исус: пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи; и бризну у плач.