Еванђеље по Марку
По Марку, глава 15
И одмах ујутро одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату.
И упита га Пилат: јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори и рече: ти кажеш.
И оптуживаху га првосвештеници много.
А Пилат га опет упита: зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.
Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио.
А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали.
Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убијство.
И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио.
А Пилат им одговори: хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?
јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти.
Али првосвештеници подстакоше народ да им радије ослободи Вараву.
А Пилат опет одговори и рече им: шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?
Но они поново повикаше: распни га.
Пилат им пак рече: какво зло учини? Но они повикаше још јаче: распни га.
Тада им Пилат ослободи Вараву - желећи да задовољи светину, а Исус ишиба и предаде да га распну.
А војници га одведоше унутра у двор, то јест преториум, и сазваше сву чету.
И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега.
И почеше да га поздрављају; здраво, царе јудејски.
И удараху га трском по глави, пљуваху на њега, и падајући на колена клањаху му се.
А кад му се наругаше, свукоше са њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га распну.
И примораше једног пролазника, Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст.
И доведоше га на место Голготу, што преведено значи место Лубања.
И даваху му вино са смирном, но он не прими.
Затим га распеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих - шта ће ко узети.
А беше трећи час када га распеше.
И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: цар јудејски.
И распеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве.
(И испуни се Писмо које каже: "И убројише га међу злочинце".)
А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: уа, ти што рушиш храм и саграђујеш за три дана,
спаси самога себе и сиђи с крста.
Тако се ругаху и првосвештеници заједно са књижевницима и говораху један другоме: друге је спасао, самога себе не може да спасе.
Христос цар Израиљев - нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо. Вређаху га они што су били с њим распети.
И када наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога.
А у девети час повика Исус веома гласно: "Елои, Елои, лама савахтани"? то јест преведено: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?
Чувши то неки од оних што тамо стајаху рекоше: гле, зове Илију.
А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску те га појаше говорећи: пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
А Исус повика веома гласно и издахну.
И завеса у храму расцепи се на двоје одозго до доле.
А кад виде капетан, који је стајао према њему, да тако издахну, рече: овај човек заиста беше Божији син.
А посматраху из далека и жене, међу којима беше Марија Магдалина, Марија мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома,
које иђаху за њим када беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.
И када већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе,
дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник који и сам чекаше царство Божије, усуди се те уђе Пилату и затражи Исусово тело.
А Пилат се зачуди да је већ умро, и позвавши капетана запита га да ли је одавно умро;
а кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.
Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина посматраху где је положен.
