Еванђеље по Марку
По Марку, глава 3
И опет уђе у синагогу, и онде беше човек са усахлом руком.
И мотраху на њега, хоће ли га излечити у суботу, да га оптуже.
И рече човеку који је имао суху руку: стани на средину.
И рече им: да ли је допуштено суботом добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху.
И погледавши их наоколо с гневом, тужан због окорелости њиховога срца, рече човеку: испружи руку. И испружи, те поста опет здрава рука његова.
А фарисеји изишавши одмах се саветоваху са иродовцима против њега, да га упропасте.
А Исус се са својим ученицима повуче према мору; и мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје
и Јерусалима, из Идумеје и с оне стране Јордана, из околине Тира и Сидона, мноштво велико; чувши шта је чинио, дођоше к њему.
И рече својим ученицима да му се спреми чамац због народа, да га не гурају.
Јер многе излечи, тако да наваљиваху на њега сви који су патили, да га дотакну.
И нечисти духови, када га гледаху, падаху пред њим и викаху говорећи: ти си Син Божији.
И много им је претио да га не објављују.
И попе се на гору, те дозва које хтеде, и они одоше к њему.
И постави Дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају,
и да имају власт да изгоне демоне.
И постави Дванаесторицу, и Симону надену име Петар;
па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им имена Воаниргес, то јест синови грома;
па Андреју и Филипа, и Вартоломеја, и Матеја, и Тому, и Јакова Алфејева, и Тадеја, и Симона Кананеја,
и Јуду Искариотског, који га издаде.
И дође кући; и опет се окупи народ, тако да нису могли ни хлеб да поједу.
А кад његови чуше, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи.
Књижевници пак, који су дошли из Јерусалима, говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне.
И дозвавши их говораше им у причама: како може сатана да изгони сатану?
И ако се неко царство подели само против себе, то царство не може да се одржи.
И ако се кућа против саме себе подели, та кућа не може остати.
И ако је сатана устао против самога себе и поделио се, не може остати, него му је дошао крај.
Али нико не може да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада оплени његову кућу.
Заиста вам кажем да ће синовима људским бити опроштени сви греси и хуле, колико год усхуле;
али који похули на Духа Светога, нема опроштаја довека,
него га терети вечити грех. Јер рекоше: има нечистог духа.
И дођоше мајка његова и браћа његова и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
А народ сеђаше око њега, те му рекоше: види, твоја мајка и твоја браћа те напољу траже.
И одговоривши рече им: ко су мајка моја и браћа моја?
И погледавши наоколо оне који су седели око њега, рече: гле, мајка моја и браћа моја.
Јер ко изврши вољу Божију, тај је брат мој и сестра и мајка.