Еванђеље по Марку

И дођоше на другу страну мора у крај герасински.

И кад изиђе из чамца, одмах му из гробова изиђе у сусрет човек са нечистим духом,

који становаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцем свезати,

јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове, и нико није могао да га укроти.

И стално беше у гробовима и брдима, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем.

И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице,

те повика веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити.

Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човека.

И питаше га: како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много.

И мољаше га много да их не истера из оног краја.

А онде, према брду, пасло је велико крдо свиња.

И замолише га говорећи: пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих.

И допусти им. И изишавши нечисти духови уђоше у свиње, и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору.

А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима; те дођоше да виде шта се догодило.

И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао Легиона, како седи обучен и паметан, те се уплашише.

А очевидци им испричаше како се догоди бесомучноме и о свињама.

И почеше га молити да оде из њиховог краја.

А када Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њим.

И не допусти му, него му рече: иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на тебе.

И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус и сви се дивљаху.

И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега, и беше крај мора.

И дође један од старешина синагога, по имену Јаир, па видевши га паде пред ноге његове,

и мољаше га много говорећи: моја ћерка је на самрти, дођи, стави руке на њу, да буде спасена и да оживи.

И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га.

И жена нека која је боловала од течења крви дванаест година,

много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа се није спомогла, него јој још горе било,

чувши о Исусу, дође између народа с леђа и дотаче његову хаљину;

јер говораше: ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена.

И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је излечена од своје муке.

А Исус осетивши одмах у себи да сила изиђе из њега, окрену се у народу и рече: ко ми дотаче хаљине?

Ученици пак његови рекоше: гледаш народ како те тиска и говориш: ко ме дотаче?

И обазираше се да види ону која то учини.

А жена знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину.

А он јој рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром и буди здрава од своје болести.

Док је он још говорио, дођоше од старешине синагоге говорећи: умрла је кћи твоја; што још мучиш учитеља?

А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: не бој се, само веруј.

И не допусти никоме да иде с њим сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву.

И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много,

па ушавши рече им: што вичете и плачете? Дете није умрло него спава.

И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете.

И ухвативши руку детета рече јој: талита кум, што преведено значи: девојчице, теби говорим, устани.

И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома запрепастише.