Еванђеље по Марку

И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим.

А када би субота поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда?

Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас? И саблажњаваху се о њега.

И говораше им Исус да пророк није без части - сем у постојбини својој, и у родбини својој и у кући својој.

И не могаше онде учинити ни једнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих.

И чуђаше се због њиховог неверовања. И обилажаше околна села учећи.

И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу, и даваше им власт над нечистим духовима.

И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу,

него обувени у сандале; и не облачите две хаљине.

И говораше им: где уђете у кућу, останите онде, док не изиђете оданде.

А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу - за сведочанство њима.

И отишавши проповедаху да се људи покају,

те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и лечише их.

И чу краљ Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему.

Други пак говораху да је Илија; а неки говораху да је пророк, као један од пророка.

А Ирод чувши рече: Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.

Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамници због Иродијаде жене свога брата Филипа, што се ожени њоме.

Јер Јован говораше Ироду: не смеш ти имати жене брата свога.

А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла.

Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И саслушавши га беше у неприлици; ипак га је радо слушао.

И када дође погодан дан, када Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским,

уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А краљ рече девојци: затражи од мене што год хоћеш и даћу ти.

И закле јој се: што год заиштеш од мене даћу ти - до половине свога краљевства.

Она пак изишавши рече својој мајци: шта да затражим? А она рече: главу Јована Крститеља.

И одмах ушавши брзо краљу заиска говорећи: хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.

И сневесели се краљ врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије.

И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници,

и донесе његову главу на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде својој мајци.

А ученици његови чувши дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.

И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише.

И рече им: хајдете ви самосами у пуст крај па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.

И одоше чамцем на пусто место насамо.

И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.

И изишавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много.

И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: место је пусто, а већ је касно.

Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.

А он им одговори и рече: дајте им ви да једу. Рекоше му: да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?

А он им рече: колико хлебова имате? Идите, видите. И дознавши рекоше: пет, и две рибе.

И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави.

И посадише се у групама по стотину и по педесет.

И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима.

И једоше сви и наситише се.

И подигоше пуних дванаест котарица комађа хлеба и риба.

А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.

И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди, док он отпусти народ.

И опростивши се од њих оде на брдо да се помоли.

А када наста вече, чамац беше насред мора а он сам на земљи.

И видевши их како се муче веслајући, јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

А они видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше;

јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: будите храбри, ја сам, не бојте се.

И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома;

јер не разумеше чуда са хлебовима, него им срце беше окорело.

И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше,

оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он.

И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.