Еванђеље по Марку
По Марку, глава 7
И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима.
И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама.
Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих,
и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа,
и запиташе га фарисеји и књижевници: зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама?
А он им рече: добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: "Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене.
Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести".
Оставивши Божију заповест држите људско предање (прања крчага и чаша и друго много што шта такво чините).
И говораше им: лепо укидате Божију заповест, да сачувате своје предање.
Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и мајку своју", и "Ко ружи оца или мајку смрћу да умре".
А ви кажете: ако човек каже оцу или мајци: корван је, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао,
и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци,
укидајући Божију реч својим предањем што сте га предали; и много што шта тако чините.
И дозвавши опет народ говораше им: чујте ме сви и разумејте.
Ништа не улази споља у човека што га може опоганити; него што излази из човека - то чини човека нечистим.
Ако ко има уши да слуша, нека слуша.
И када дође кући од народа, питаху га његови ученици за причу.
И рече им: тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека не може да га опогани,
јер не улази у његово срце него у стомак, те излази у заход, - чистећи сва јела?
И рече: што излази из човека, оно чини човека нечистим.
Јер изнутра из људског срца излазе зле мисли, блуд, крађе, убијства,
прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље.
Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.
И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен.
Него одмах чу за њега једна жена, чија ћерчица имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове.
А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене ћерке.
А он јој рече: пусти да се најпре нахране деца; јер није добро узети дечији хлеб и бацити псима.
Она пак одговори и рече му: да, Господе, али и пси под столом једу од дечијих мрвица.
И рече јој: због ове речи иди, изишао је демон из твоје кћери.
И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је изишао.
И опет изишавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море усред крајева Декапоља.
И доведоше му једног глувог и мутавог, те га замолише да стави руку на њега.
И узевши га из народа насамо стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик,
погледа на небо и уздахну, те му рече: ефата, што значи: отвори се.
И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше правилно.
И запрети им да никоме не говоре. Но колико им је он наређивао, они све више објављиваху.
И дивљаху се преко сваке мере говорећи: све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.
