Еванђеље по Марку
По Марку, глава 8
У оне дане када опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им:
жао ме је народа, што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу;
ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.
И одговорише му његови ученици: откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?
И пита их: колико хлебова имате? А они рекоше: седам.
Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ.
И имађаху и мало рибица; и благословивши их рече да и њих изнесу.
И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада.
А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их.
И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.
И изиђоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба - кушајући га.
Но он уздахну духом својим и рече: што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати знак овоме роду.
И оставивши их опет уђе у чамац и оде на другу страну.
И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу.
И заповедаше им говорећи: гледајте, чувајте се од квасца фарисејског и квасца Иродова.
Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају.
А Исус сазнавши то рече им: што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце?
"Очи имате и не видите, уши имате и не чујете"? И не сећате се,
када изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте? Рекоше му: дванаест.
Када седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте? Рекоше: седам.
И рече им: још не разумете?
И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једнога слепца, те га замолише да га дотакне.
Он ухвати слепца за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: видиш ли шта?
И погледавши рече: видим људе где иду - видим их као дрвеће.
Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и оздрави, и гледаше све јасно.
И посла га кући његовој говорећи: ни у село не улази.
И изиђе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: шта кажу људи, ко сам ја?
Они му рекоше: Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи - да си један од пророка.
Но он их питаше: а за кога ме ви држите? Петар одговори и рече му: ти си Христос.
И запрети им да никоме не говоре о њему.
И поче их учити да Син човечији мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути.
И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
Но он се окрену и видевши своје ученике укори Петра и рече: иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско него о оном што је људско.
И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном.
Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га.
Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?
Јер шта ће човек дати у замену за свој живот?
Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.