Еванђеље по Луки
Глава 1
Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама,
онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи, -
наумих и ја - пошто сам све тачно испитао од почетка - да ти напишем по реду, угледни Теофиле,
да увидиш истинитост онога о чему си поучен.
У време јудејског краља Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена од Аронових кћери по имену Јелисавета.
Обоје беху праведни пред Богом живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим.
Дете нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.
Када је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде,
по обичају свештенства паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и окади,
а за време кађења све мноштво народа молило се напољу.
Видевши га Захарија се узнемири и страх га спопаде.
Али му анђео рече: не плаши се, Захарија, јер је услишана твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован.
Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке,
те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу.
Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили, да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.
Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је зашла у године.
Одговори анђео и рече му: ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест;
и, ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана када ће се ово догодити, зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.
А народ је ишчекивао Захарију и чудио се што се дуго задржао у храму.
А када је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.
И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући.
А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи:
тако ми је учинио Господ у време када погледа на мене да уклони моју срамоту међу људима.
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет
девојци испрошеној за човека по имену Јосифа из Давидовог дома; девојка се звала Марија.
И ушавши к њој анђео рече: радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом. (благословена си међу женама).
Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био.
И гле, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.
Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида,
те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.
А Марија рече анђелу: како ће то бити кад не знам мужа?
Анђео пак одговори и рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божији.
И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом,
јер је свака реч Божија моћна.
На то Марија рече: ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао. И анђео оде од ње.
У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град,
па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету.
Када Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета,
те повика из гласа и рече: благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје.
И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени?
Јер гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби.
И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.
Марија пак рече: "Велича душа моја Господа,
и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу;
што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, од сада ће ме сви нараштаји сматрати блаженом;
што ми велика дела учини Силни, и свето је његово име,
и милостив је од колена до колена онима који га се боје.
Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њихова срца.
Збаци владаоце са престола и узвиси понизне,
гладне насити добрима а богате отпусти празне.
Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости,
као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека".
А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.
Јелисавети пак дође време да роди и роди сина.
А у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га Захарија - по имену његовог оца.
Али његова мајка проговори и рече: не, него ће се звати Јован.
Рекоше јој: нема никога у твојој родбини који се тако зове.
И намагнуше његовом оцу да каже како би он желео да се дете зове.
И заиска плочицу за писање па написа: Јован је његово име. И сви се зачудише.
А његова уста и језик се одмах отворише па говораше славећи Бога.
И страх обузе све њихове суседе, те се у свем брдовитом крају Јудеје говорило о свему овоме,
па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: шта ће то бити од овога детета? Јер рука Господња беше с њим.
А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи:
"Нека је благословен Господ Бог Израиљев што је посетио и искупио свој народ,
и подигао нам рог спасења у дому свога слуге Давида,
као што је обрекао од давнине кроз уста својих светих пророка
спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе,
да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза,
заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати
да му служимо без страха избављени од непријатељске руке
у светости и праведности пред њим у све наше дане.
А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега; јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве,
да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова,
милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост са висине,
да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира".
А дете је расло и јачало духом, и било је у усамљености до дана његовог иступања пред Израиљ.