Еванђеље по Луки

После тога Господ наименова других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође.

И рече им: жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.

Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове.

Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће; и не поздрављајте никога на путу.

А кад уђете у коју кућу, прво реците: мир овој кући.

И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама.

У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је наиме достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу,

и ако уђете у који град - па вас приме - једите што је изнесено пред вас.

Лечите болеснике у њему и говорите им: дошло је до вас царство Божије.

Ако пак уђете у који град - па вас не приме - изиђите на његове улице и реците:

отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божије.

Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду.

Тешко теби Хоразине, тешко теби Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу.

Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама.

И ти Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада.

Ко вас слуша - мене слуша, и ко вас одбацује - мене одбацује; ко пак одбацује мене - одбацује онога који је мене послао.

А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у твоје име.

А он им рече: гледао сам сатану како је пао с неба као муња.

Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку непријатељску силу - и ништа вам неће наудити.

Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.

У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да Оче, зато што се теби тако свидело.

Мој Отац ми је све предао. И нико - сем Оца - не зна ко је Син, и ко је Отац - зна само Син и онај коме Син хоће да открије.

Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.

И гле, један учитељ закона уста да га куша и рече: учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?

А он му рече: шта је написано у закону? Како читаш?

А он одговори и рече: "Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом", и "љуби ближњега свога као самог себе".

Рече му: право си одговорио; чини то па ћеш живети.

Он пак желећи да се оправда, рече Исусу: а ко је мој ближњи?

Исус прихвати и рече: један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше.

А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође.

Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде прође.

А неки Самарјанин путујући дође до њега и кад виде сажали се,

приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега.

Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка.

Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?

А он рече: онај који му је учинио милосрђе. Исус му пак рече: иди па чини и ти тако.

А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу.

Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу.

А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

А Господ јој одговори и рече: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много,

а једно је потребно. Марија је, наиме, изабрала добри део који јој се неће одузети.