Еванђеље по Луки
По Луки, глава 13
У исто време дођоше неки и јавише му за Галилејце чију је крв Пилат помешао са њиховим жртвама.
Он одговори и рече им: мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, што су тако пострадали?
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
Или мислите да су оних осамнаест, на које је пала кула у Силоаму и побила их, били више криви од свих јерусалимских становника?
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
Каза и ову причу: један човек је имао смокву посађену у свом винограду, и дође да тражи род на њој, али не нађе.
Тада рече виноградару: види, има три године како долазим и тражим род на овој смокви, али не налазим. Посеци је; зашто да још слаби земљу?
Али му он одговори и рече: господару, остави је још ове године, док окопам око ње и нађубрим,
па ће можда родити; ако пак не роди, посећи ћеш је у будуће.
А кад је учио у суботу у једној синагоги,
гле, онде је била жена која је осамнаест година имала духа, изазивача болести, и била је згрчена те није могла да се сасвим исправи.
Када је Исус виде, дозва је и рече јој: жено, ослобођена си своје болести.
И стави руке на њу, па се одмах исправи и слављаше Бога.
А старешина синагоге је негодовао што је Исус излечио у суботу, и рече народу: има шест дана у које треба радити; у те дане, дакле, долазите и лечите се, а не у суботњи дан.
На то му Господ одговори и рече: лицемери, зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не води га да га поји?
А ову Авраамову кћер, коју је сатана свезао - ево, осамнаест година, зар није требало ослободити ове свезе у суботњи дан?
А кад је то рекао, сви његови противници су се постидели, а сав народ се радовао за сва славна дела која је учинио.
Тада рече: на шта личи царство Божије и чиме ћу га упоредити?
Оно је слично горушичином зрну које човек узе и посеја у свом врту, те узрасте и поста велико дрво, па се птице небеске настанише на његовим гранама.
И опет рече: чиме ћу упоредити царство Божије?
Оно је слично квасцу који је жена узела и помешала у три сата брашна, док све није ускисло.
И пролазио је кроз градове и села учећи и путујући у Јерусалим.
А неко му рече: Господе је ли мало оних који се спасавају? Он им пак рече:
борите се да уђете на уска врата јер ће многи, кажем вам, настојати да уђу, али неће моћи.
Кад домаћни устане и затвори врата, а ви почнете напољу стајати и куцати на врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: не знам вас откуда сте.
Тада ћете почети да говорите: ми смо јели и пили пред тобом, а ти си учио по нашим улицама.
И он ће рећи: кажем вам, не знам откуда сте; одступите од мене сви који чините неправду.
Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама, Исаака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе истеране напоље.
И доћи ће од истока и запада, од севера и југа, па ће лећи за трпезу у царству Божијем.
И гле, има последњих који ће бити први, а има првих који ће бити последњи.
У тај час приђоше му неки фарисеји говорећи му: иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије.
И рече им: идите и кажите тој лисици: ево истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити.
Али данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не бива да пророк погине изван Јерусалима.
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су теби послани, колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели.
Ето, оставља вам се ваша кућа пуста. Него вам кажем, нећете ме видети док не дође време да кажете: благословен је који долази у име Господње.