Еванђеље по Луки

Кад је једном у суботу дошао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега.

И гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести.

А они су ћутали. И дохвати га, излечи га и отпусти.

А њима рече: који од вас неће свога сина или вола - кад му падне у бунар - одмах извадити у суботњи дан?

И нису могли да му одговоре на то.

А гостима каза причу, кад опази како су изабрали прочеља, и рече им:

кад те неко позове на свадбу, немој да се посадиш у прочеље, да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе,

па да ти не каже - кад дође - онај који је позвао тебе и њега: дај место овоме. И онда ћеш постиђен заузети последње место.

Него кад те позову, иди и посади се на последње место, да ти каже - кад дође онај који те је позвао: пријатељу, помакни се више. Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом.

Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава - биће узвишен.

А и ономе што га је позвао рече: кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти.

Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о ускрсу праведних.

Када је то чуо један од гостију, рече му: блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божијем.

На то он рече: један човек је приредио велику вечеру и позвао многе,

а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: дођите, јер је већ све готово.

Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: купио сам њиву и морам изићи да је видим. Молим те сматрај да сам се извинио.

И други рече: купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.

И трећи рече: оженио сам се и зато не могу да дођем.

А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слузи: изиђи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.

И рече му слуга: господару, учињено је што си наредио, а места још има.

Тада господар рече слузи: изиђи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу - да ми се напуни кућа.

Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.

А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече:

ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа, и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик.

Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.

Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак - да ли има да доврши?

Да не би, кад постави темељ а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају

говорећи: овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.

Или који краљ, кад крене да зарати на другог краља, неће ли прво сести и посаветовати се - да ли може са десет хиљада да изиђе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада?

Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко, и молиће примирје.

Тако, дакле, сваки од вас - који се не одрекне свег свог имања - не може да буде мој ученик.

Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити?

Нити је за земљу нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да слуша - нека слуша.