Еванђеље по Луки

А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају.

Тада им каза ову причу:

ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи - и не иде за изгубљеном док је не нађе?

И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се,

па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу.

Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје, него ли због деведесет и девет праведника којима покајање није потребно.

Или, која жена, кад има десет драхми па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи марљиво док је не нађе?

И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.

Тако се, кажем вам, радују Божији анђели због једног грешника који се каје.

И рече: један човек је имао два сина.

И млађи од њих рече оцу: оче, дај ми део имања који ми припада. И он им подели имање.

А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно.

А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева.

Тако оде и приби се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње.

И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

А када је дошао к себи рече: колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади.

Устаћу и отићи ћу свом оцу и рећи ћу му: оче, згрешио сам небу и теби,

нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.

И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га.

А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син.

Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге,

доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо,

јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе.

А његов старији син је био у пољу. Када је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње,

те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то.

А он му рече: дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено теле, зато што га је здрава дочекао.

На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изиђе и мољаше га.

Али он одговори оцу: види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима.

А кад је дошао овај твој син који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.

Он му пак рече: дете, ти си увек са мном и све што је моје - твоје је;

али је требало да се веселимо и радујемо, зато што је овај твој брат био мртав и оживео је, и изгубљен је био и нађен је.