Еванђеље по Луки
По Луки, глава 15
А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају.
Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: овај прима грешнике и једе с њима.
Тада им каза ову причу:
ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи - и не иде за изгубљеном док је не нађе?
И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се,
па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу.
Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје, него ли због деведесет и девет праведника којима покајање није потребно.
Или, која жена, кад има десет драхми па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи марљиво док је не нађе?
И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.
Тако се, кажем вам, радују Божији анђели због једног грешника који се каје.
И рече: један човек је имао два сина.
И млађи од њих рече оцу: оче, дај ми део имања који ми припада. И он им подели имање.
А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно.
А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева.
И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.
А када је дошао к себи рече: колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади.
И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га.
А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син.
Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге,
доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо,
јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе.
А његов старији син је био у пољу. Када је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње,
те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то.
А он му рече: дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено теле, зато што га је здрава дочекао.
На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изиђе и мољаше га.
Али он одговори оцу: види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима.
А кад је дошао овај твој син који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.
Он му пак рече: дете, ти си увек са мном и све што је моје - твоје је;
али је требало да се веселимо и радујемо, зато што је овај твој брат био мртав и оживео је, и изгубљен је био и нађен је.