Еванђеље по Луки

А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају.

Рече: у једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе.

А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: одбрани ме од мога противника пред судом.

Али он неко време није хтео; а после рече у себи: ако се и не бојим Бога нити марим за људе,

одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме.

Даље рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

А Бог, зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу, и зар да оклева с њима?

А ову причу каза некима који су били уверени у себе - да су праведни - и остале људе ниподаштавали.

Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј а други цариник.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник;

постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем.

А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударао своја прса говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме.

Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе унизује.

Доносили су му и малу децу да их дотакне. А кад су ученици то видели, забрањивали су им.

Али Исус дозва децу к себи и рече: Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их; јер царство Божије припада таквима.

Заиста вам кажем: ко не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

И запита га један старешина: добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот?

А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.

Знаш заповести: "Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и мајку".

Он пак рече: држао сам све то од своје младости.

А кад је Исус то чуо, рече му: недостаје ти још једно: продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде, пођи за мном.

А он чувши то постаде врло жалостан, јер је био врло богат.

А кад га Исус виде таквог, рече: како имућни људи тешко улазе у царство Божије.

Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него да богаташ уђе у царство Божије.

А они који су чули рекоше: па ко може да се спасе?

Он пак рече: што је код људи немогуће - могућно је код Бога.

На то Петар рече: види, ми смо оставили све своје и пошли смо за тобом.

А он им рече: заиста вам кажем да нема ниједнога који је ради царства Божијег оставио кућу или жену, или браћу, или родитеље, или децу,

а да не прими много више у ово време и вечни живот у свету који ће доћи.

Тада узе Дванаесторицу и рече им: ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечијег.

Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван,

па кад га ишибају убиће га, и трећи дан ће васкрснути.

Али они нису разумели ништа од овога; ова реч је била скривена од њих и нису разумели што је речено.

А кад се приближио Јерихону, неки слепац је седео крај пута и просио.

А кад је чуо како народ пролази, запита шта је то.

И обавестише га да пролази Исус Назарећанин.

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене.

А они што су ишли напред прекореваху га да ућути. Али је он још више викао: сине Давидов, смилуј се на мене.

И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему. А кад се он приближи, запита га:

шта хоћеш да ти учиним? Он пак рече: Господе, да прогледам.

Тада му Исус рече: прогледај; спасла те је твоја вера.

И одмах прогледа и иђаше за њим славећи Бога. Хвалио је Бога и сав народ који је то видео.