Еванђеље по Луки

И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град.

И гле, ту беше човек звани Закеј, који је био врховни цариник и то богат.

И трудио се да види Исуса - ко је, али није могао од народа, јер је био малог раста.

Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем.

И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: Закеју сиђи брзо, јер данас треба да останем у твојој кући.

И сиђе брзо па га прими радујући се.

А сви који су видели, почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори.

Закеј пак стаде и рече Господу: види, Господе, дајем половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, враћам четвероструко.

А Исус му рече: данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син;

јер је Син човечији дошао да потражи и спасе оно што је пропало.

И кад су они ово слушали, настави им причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божије појавити одмах.

Рече тако: један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе краљевство и да се врати.

Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет мина и рече им: послујте док се не вратим.

Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: нећемо да овај завлада над нама.

А кад се он вратио - примивши краљевство - рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио.

Тако први дође и рече: господару, твоја мина је донела десет мина.

И рече му: добро, добри слуго, што си био веран у нечем сасвим малом, ево ти власт над десет градова.

Дође и други говорећи: твоја мина, господару, донела је пет мина.

Рече и овоме: и ти буди над пет градова.

И трећи дође говорећи: господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу;

бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао.

Њему рече: зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао;

што онда ниси дао мој новац у банку? И ја бих га по доласку примио с каматом.

А онима што су били присутни рече: узмите од њега ту мину и дајте ономе што има десет.

Тада му рекоше: господару, он има десет мина.

Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има.

Него те моје непријатеље, који нису хтели да будем краљ над њима, доведите овамо и посеците их предамном.

А пошто је ово рекао, пође на пут даље идући горе у Јерусалим.

И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу од ученика говорећи:

идите у село које је према вама, и кад уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите.

И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: Господу је потребно.

А послани одоше и нађоше као што им је рекао.

И кад су одвезивали магаре, рекоше им његови господари: што одвезујете магаре?

Они пак рекоше: Господу је потребно.

И доведоше га Исусу па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.

А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу.

И кад се већ приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели,

А неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу, забрани својим ученицима.

И одговори им: кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати.

А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи:

кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију.

Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна,

и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси упознао време када си похођен.

И ушавши у храм поче да изгони продавце

говорећи им: написано је: "Мој дом нека буде дом молитве" а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.

И учио је сваки дан у храму; а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе,

али нису нашли шта би учинили, јер га је сав народ одано слушао.