Еванђеље по Луки
По Луки, глава 2
У оно време пак изиђе заповест од цара Августа да се попише сав свет.
Ово је био први попис када је Квириније управљао Сиријом.
И сви су ишли да се попишу - свако у свој град.
Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидове куће и породице,
да се упише са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна.
А кад су били онде, дође време да она роди,
и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада.
Анђео им пак рече: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу,
зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ.
И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.
И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи:
слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.
А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.
И сви који су чули, задивише се ономе што су им пастири рекли.
А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу.
И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено.
И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре но што га је мајка зачела.
И кад се навршише дани њихова очишћења - по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа,
као што је написано у закону Господњем: "Све мушко - што се прво рађа - нека се посвети Господу",
и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: "Пар грлица или два голупчета".
И гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан који је очекивао Израиљеву утеху, и Дух Свети беше на њему.
Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види Помазаника Господњег.
И надахнут Духом дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају,
сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој;
јер су моје очи виделе спасење твоје,
које си припремио пред свим народима,
светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа, Израиља.
И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега.
И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и за знак коме ће се противити -
а теби самој мач ће пробости душу - да се открију мисли многих срца.
Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година,
а као удовица до осамдесет и четири године, није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању.
И у исти час она дође и слављаше Бога, и говораше о њему свима који су чекали избављење Јерусалима.
И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет.
А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему.
И сваке године о празнику пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим.
Када му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају,
па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали;
него мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима,
па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га.
И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.
Он им рече: зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?
Али они нису разумели реч коју им је рекао.
И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу.
Исус је пак напредовао у мудрости и расту, и милости код Бога и људи.