Еванђеље по Луки

И кад је једног дана учио народ у храму проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама

и рекоше му: кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт?

А он им у одговору рече: и ја ћу вам упутити једно питање па ми кажите:

да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?

А они промишљаху међу собом говорећи: ако кажемо - с неба, рећи ће: зашто му нисте поверовали?

Ако пак кажемо - од људи, сав народ ће нас побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.

И одговорише да не знају откуда је.

И Исус им рече: ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.

А ову причу поче казивати народу: један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време.

И опет посла једног другог слугу; али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку.

На то посла и трећега; али они и овога ранише и избацише.

Онда рече господар винограда: шта да радим? Послаћу свог вољеног сина; можда ће презати од њега.

А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ово је наследник; да га убијемо па да наследство буде наше.

Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда?

Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима. А кад су они то чули, рекоше: не дао Бог.

Он пак погледа на њих и рече: шта, дакле, значи ова реч Писма: "Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен"?

Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне - сатрће га.

Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.

И мотрећи на њега послаше људе, који су били подметнути да се представе као праведни - да би га ухватили у речи - па да га предаду прокураторовој власти и сили.

И упиташе га говорећи: учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божијем.

Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару, или није?

Он пак приметивши њихово лукавство, рече им:

покажите ми динар. Чији лик и натпис носи? Они рекоше: царев.

А он им рече: дајте онда цару царево а Богу Божије.

И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.

Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи:

учитељу, Мојсије нам је написао: "Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату".

Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце;

тада је узе други,

па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше.

Најзад умре и жена.

О ускрсу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.

Тада им рече Исус: деца овога света жене се и удају,

а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих нити се жене нити се удају.

Они не могу више ни умрети, јер су као анђели, и синови су Божији, пошто су синови васкрсења.

А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.

А Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.

А неки од књижевника одговорише и рекоше: учитељу, добро си рекао.

И нису се више усуђивали да га ишта питају.

Тада им рече: како говоре да је Христос Давидов син?

Наиме, сам Давид каже у књизи псалама: "Господ рече Господу моме: седи мени с десне стране,

док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу".

Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?

И док је сав народ слушао, рече својим ученицима:

чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама,

који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.