Еванђеље по Луки

А приближавао се празник бесквасних хлебова који се зове Пасха.

Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију; али су се бојали народа.

Он оде и договори се са првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати.

И обрадоваше се па уговорише да му даду новаца.

И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа.

И дође дан бесквасних хлебова када је требало да се коље пасхално јагње.

Тада посла Петра и Јована рекавши: идите и спремите нам Пасху да једемо.

А они му рекоше: где хоћеш да спремимо?

Он им пак рече: ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе,

па кажите домаћину: Учитељ ти поручује: где је дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима?

И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите.

А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише Пасху.

А кад је дошао час, леже за трпезу и апостоли с њиме.

Тада им рече: врло сам желео да једем ову Пасху са вама пре но што пострадам.

Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божијем.

И узе чашу, захвали Богу и рече: узмите је и разделите међу собом.

Јер вам кажем: од сада нећу више пити од виноградског рода - док не дође царство Божије.

Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

А исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас.

Него, види, рука мога издајника ја са мном на трпези.

Син човечији додуше иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству.

Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини.

А наста и препирање међу њима - који се од њих сматра да је највећи.

А он им рече: краљеви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори.

Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као служитељ.

Јер ко је већи, који лежи за трпезом или који служи? Није ли онај што лежи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ.

Ви сте ти што су истрајали са мном у мојим искушењима.

И ја вам одређујем царство, као што је мени мој отац одредио,

да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству, и да седите на престолима и да судите дванаест племена Израиљевих.

Симоне, Симоне, види сатана вас је затражио да вас прорешета као пшеницу.

Али ја сам се молио за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди своју браћу.

А он му рече: Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт.

Он пак рече: кажем ти, Петре, неће петао данас запевати док трипут не одрекнеш да ме познајеш.

Рече им још: када сам вас послао без новчаника, без торбе и обуће, да ли вам је што недостајало? А они рекоше: ништа.

На то им рече: али сада ко има новчаник нека га узме, исто тако и торбу, а који нема нека прода своју хаљину и нека купи мач.

Јер вам кажем да ова реч Писма мора да се изврши на мени: "И уврстише га међу злочинце"; свршава се наиме оно што ми је одређено.

А они рекоше: Господе, ево овде два мача. Али им он рече: доста је.

И изишавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици.

И кад стиже на то место рече им: молите се Богу да не дођете у искушење.

А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи:

Оче, ако хоћеш уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља него твоја.

И појави му се анђео с неба и крепио га је.

И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви, које се сливају на земљу.

И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости,

па им рече: што спавате? Устаните и молите се Богу да не дођете у искушење.

Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби.

Али му Исус рече: Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијег?

А кад његово друштво виде шта ће бити, рекоше: Господе, хоћемо ли да бијемо мачем?

И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

Исус пак одговори и рече: доста с тим; затим дотаче ухо и излечи га.

Тада Исус рече првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега: изишли сте с мачевима и батинама - као на разбојника;

кад сам сваког дана био с вама у храму нисте пружили руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.

А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у првосвештеникову кућу; Петар је ишао за њим издалека.

Када су пак наложили ватру насред дворишта и сели заједно, седео је и Петар међу њима.

И кад га опази једна служавка како седи код ватре, погледа га и рече: и овај је био с њим.

Али он одрече говорећи: жено, не познајем га.

И мало затим опази га још један други те рече: и ти си од њих. А Петар рече: нисам, човече.

И кад је прошао отприлике један час, потврђивао је један други: заиста је и овај био с њим, јер је Галилејац.

А Петар рече: човече, не знам шта говориш. И одмах - док је он још говорио - петао запева.

Тада се Господ обазре и погледа на Петра, и сети се Петар Господње речи, како му рече: три пута ћеш ме се одрећи данас пре но што петао запева.

И изишавши напоље заплака горко.

А људи, који су га држали, ругали су му се и ударали су га,

покрили су га и питали: прореци ко те је ударио?

Говорили су и многе друге хуле на њега.

А кад се разданило, окупише се народне старешине, првосвештеници и књижевници, па га одведоше на свој скуп

говорећи: ако си ти Христос - кажи нам. А он им рече: ако вам кажем - нећете поверовати;

ако пак запитам - нећете одговорити.

Од сада ће Син човечији седети с десне стране силе Божије.

Тада сви рекоше: ти си, дакле, Син Божији? Он им пак рече: ви кажете да сам то ја.

А они рекоше: шта нам је још потребно сведочанство? Сами смо чули из његових уста.