Еванђеље по Луки

И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату.

На то га Пилат упита: јеси ли ти цар јудејски? А он му у одговору рече: ти кажеш.

Пилат пак рече првосвештеницима и светини: не налазим никакве кривице на овом човеку.

Али они наваљиваху говорећи: он буни народ учећи по свој Јудеји - почевши од Галилеје па довде.

Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац,

и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду који је тих дана такође био у Јерусалиму.

А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; јер је одавно желео да га види, зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега.

И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа.

Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно.

Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату.

А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у непријатељству.

Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ

па им рече: довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за које га оптужујете.

А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт.

Зато хоћу да га ослободим - пошто га казним.

А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња.

Али они сви скупа повикаше говорећи: узми овога, а Вараву нам ослободи.

Овај је био бачен у тамницу због некакве буне у граду и због убијства.

А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса.

Али они викаху говорећи: распни га, распни.

Тада им по трећи пут рече: па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога хоћу да га ослободим - пошто га казним.

Они су међутим наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача,

те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи.

Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због буне и убијства; Исуса пак предаде њима на вољу.

И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом.

А за њим је ишло велико мноштво народа и жена које су га сажаљевале и оплакивале.

Исус се обазре на њих и рече: кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом.

Јер, ето, иду дани када ће говорити: блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.

Тада ће почети да говоре горама: падните на нас, и бреговима: покрите нас;

јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?

А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим.

Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне а другог с леве стране.

А Исус је говорио: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине.

Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: друге је спасао, нека спасе самога себе, ако је он Христос, изабраник Божији.

Подсмехнуше му се и војници, који су прилазили приносећи му оцат

и говорећи: спаси самога себе - ако си ти цар јудејски.

А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и Јеврејским словима: ово је цар јудејски.

А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.

А други му одговори прекоревајући га: зар се ни мало не бојиш Бога - будући да си исто тако осуђен?

И, ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; овај међутим није учинио ништа неумесно.

И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.

А он му рече: заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.

А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог,

при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола.

Тада Исус повика веома гласно и рече: Оче, предајем свој дух у твоје руке. И кад ово рече, издахну.

А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: овај човек је заиста био праведан.

И сва светина, која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса.

А сви његови знанци стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје - и гледаху ово.

И гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек,

- он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, - из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божије,

приступи Пилату и заиска Исусова тело.

И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену - у коме још нико никада није лежао.

А био је петак, и субота освиташе.

За њим су пошле и жене које су дошле са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело.

Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру - по закону.