Еванђеље по Луки

А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле.

Али нађоше камен одваљан од гроба,

и кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса.

И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајном оделу стадоше пред њих.

Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: што тражите живога међу мртвима?

Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји,

наиме, да Син човечији треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.

Тада се сетише његових речи,

па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.

То су биле Марија Магдалина и Јована и Марија Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима.

А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали.

Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи ономе што се догодило.

И гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, сто шездесет стадија удаљено од Јерусалима,

и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима.

Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима.

Али њиховим очима није било дано да га препознају.

И рече им: какви су то разговори што их успут водите међу собом? И застадоше гледајући тужно.

Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?

И рече им: шта? А они му рекоше: оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом,

како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га.

А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том данас је трећи дан како се то догодило.

Уз то запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу

и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив.

Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.

И рече им он: о, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали.

Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?

Тада им разјасни шта је о њему писано у свем Писму - почевши од Мојсија и свих пророка.

И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље.

И салетеше га говорећи: остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао. Тако уђе да остане с њима.

И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им.

Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима.

И рекоше један другоме: није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?

И уставши тога часа вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове,

који су говорили: Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.

А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали приликом ломљења хлеба.

Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: мир вам.

А они шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа.

И рече им: што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима?

Погледајте моје руке и моје ноге - ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију - као што видите да ја имам.

Рекавши то показа им руке и ноге.

А како они још нису веровали од радости, него су се чудили рече им: имате ли овде шта за јело?

А они му дадоше комад печене рибе;

он узе и поједе пред њима.

И рече им: то су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написано у Мојсијевом закону, пророцима и псалмима.

Тада им отвори ум да разумеју Писма.

Рече им још: тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећи дан,

те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима - почевши од Јерусалима.

Ви сте сведоци овоме,

а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.

Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их.

И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо.

А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу,

и беху једнако у храму (хвалећи и) благосиљајући Бога.