Еванђеље по Луки
По Луки, глава 5
виде два чамца крај обале; рибари су изишли из њих и испирали мреже.
Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца.
А кад преста да говори, рече Симону; навези на дубину и баците своје мреже за лов.
Симон му одговори и рече: учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа; али на твоју реч бацићу мреже.
И намагнуше друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца тако да су тонули.
Видевши пак Симон Петар, припаде Исусовим коленима и рече: иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.
Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова, риба што уловише,
а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: не бој се; одсада ћеш ловити људе.
И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.
И када је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш.
Тада пружи руку, дотаче га и рече: хоћу, буди чист. И одмах губа спаде с њега.
И заповеди му да никоме не каже, него рече иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.
Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се лечи од својих болести.
А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.
И када је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је лечио силом Господњом.
И, гле, људи донеше на постељи човека који је био узет, те гледаху да га унесу и ставе пред њега.
И не нашавши пута да га унесу - због народа - попеше се на кров и спустише га кроз црепове с постељом на средину пред Исуса.
И када виде њихову веру, рече: човече, опраштају ти се твоји греси.
Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?
Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: шта премишљате у својим срцима?
Шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај?
Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе, рече узетоме: теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.
И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога.
И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: данас смо видели чудне ствари.
И после тога изиђе, те виде цариника по имену Левија како седи на царинарници. И рече му: хајде за мном.
Тада он остави све, уста и пође за њим.
И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом.
А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?
Исус пак одговори и рече им: лекар није потребан здравима него болеснима;
нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање.
А они му рекоше: Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.
Исус им пак рече: можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима?
Него ће доћи дани, када младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.
А рече им и причу: нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове.
И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти;
него ново вино треба сипати у нове мехове.
И нико - ко је пио старо - не жели ново; јер каже: старо је добро.