Еванђеље по Луки

Када је народ хрлио к њему и слушао реч Божију, а он стајао код Генисаретског језера,

виде два чамца крај обале; рибари су изишли из њих и испирали мреже.

Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца.

А кад преста да говори, рече Симону; навези на дубину и баците своје мреже за лов.

Симон му одговори и рече: учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа; али на твоју реч бацићу мреже.

И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже им се чак цепале.

И намагнуше друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца тако да су тонули.

Видевши пак Симон Петар, припаде Исусовим коленима и рече: иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.

Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова, риба што уловише,

а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: не бој се; одсада ћеш ловити људе.

И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.

И када је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш.

Тада пружи руку, дотаче га и рече: хоћу, буди чист. И одмах губа спаде с њега.

И заповеди му да никоме не каже, него рече иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.

Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се лечи од својих болести.

А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.

И када је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је лечио силом Господњом.

И, гле, људи донеше на постељи човека који је био узет, те гледаху да га унесу и ставе пред њега.

И не нашавши пута да га унесу - због народа - попеше се на кров и спустише га кроз црепове с постељом на средину пред Исуса.

И када виде њихову веру, рече: човече, опраштају ти се твоји греси.

Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?

Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: шта премишљате у својим срцима?

Шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај?

Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе, рече узетоме: теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.

И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога.

И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: данас смо видели чудне ствари.

Тада он остави све, уста и пође за њим.

И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом.

А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?

Исус пак одговори и рече им: лекар није потребан здравима него болеснима;

нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање.

А они му рекоше: Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.

Исус им пак рече: можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима?

Него ће доћи дани, када младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.

А рече им и причу: нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове.

И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти;

него ново вино треба сипати у нове мехове.

И нико - ко је пио старо - не жели ново; јер каже: старо је добро.