Еванђеље по Луки

Пошто је свршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.

А слуга једнога капетана - кога је он ценио - беше болестан на умору.

Чувши за Исуса посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу.

А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: заслужује да му то учиниш;

јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.

Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: Господе, не труди се; јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч па ће бити излечен мој слуга.

И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, а другоме: дођи, и долази, и своме слузи: учини то, и чини.

Чувши то Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.

И кад су се изасланици вратили кући, нађоше слугу здрава.

Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа.

А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке која је била удовица, и с њом је било много света из града.

А када је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: не плачи.

Тада приђе, дотаче мртвачки сандук - носиоци пак стадоше - и рече: младићу, теби говорим, устани.

И мртвац седе, те поче да говори, и даде га његовој мајци.

А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: велики пророк се појавио међу нама, и: Бог је посетио свој народ.

И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.

Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика,

посла их Господу питајући: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?

Када су пак ови људи дошли к њему, рекоше: Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?

У тај час је излечио многе људе од болести, мука и злих духова, и многим слепима даровао вид.

Њима пак одговори: идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље;

и блажен је који се не саблазни о мене.

А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља?

Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши - на краљевским дворовима су.

Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.

То је онај за кога је написано: "Гле шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом".

Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божију, те се крстише Јовановим крштењем.

А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима, и не примише његово крштење.

С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе?

Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.

Дошао је наиме Јован Крститељ, није јео хлеба нити је пио вина, и кажете: демон је у њему.

Дошао је Син човечији који једе и пије, па кажете: гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.

И оправдаше мудрост сва деца њезина.

Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу леже за трпезу.

И гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром,

те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге, и својом косом отра, и љубљаше његове ноге, и помазиваше их миром.

Видевши пак фарисеј који га је позвао, рече у себи: да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.

Исус му пак одговори и рече: Симоне, имам да ти кажем нешто. А он: учитељу, кажи. Рече:

Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.

Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?

Симон одговори: мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: право си просудио.

И окрену се жени, те рече Симону: видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге; а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла.

Пољубац ми ниси дао; а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге.

Ниси ми помазао главу уљем; а она је миром помазала моје ноге.

Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси, јер је имала много љубави; коме се мало прашта, мало љуби.

А њој рече: опроштени су ти греси.

Они пак, који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: ко је овај што и грехе опрашта?

А жени рече: вера твоја спасла те је; иди с миром.