Еванђеље по Луки

После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући еванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица

и неке жене које су били излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изишло седам демона,

па Јована жена Иродовог управитеља Хузе, и Сусана, и многе друге које су им служиле својим имањем.

Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи:

изиђе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше.

Друго пак паде на камен, изниче и осуши се, јер није имало влаге.

Треће паде међу трње, и трње израсте с њим те га угуши.

А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род. Говорећи ово повика: ко има уши да слуша нека слуша.

А његови ученици су га питали шта значи ова прича.

Он им пак рече: вама је дано да сазнате тајне царства Божијег, а осталима се излажу у причама, да гледајући не виде и слушајући не разумеју.

А ова прича значи: семе је реч Божија.

Они крај пута - ти су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца, да не поверују и не спасу се.

Они на камену - ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења.

Семе које је пало у трње - ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода.

А оно на доброј земљи - ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род.

Нико - ко је запалио светиљку - не покрива је судом нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак, да виде светлост они који улазе.

Јер нема ничег тајног што неће изићи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изићи на видело.

Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема - од њега ће се узети и оно што мисли да има.

А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа.

И јавише му: твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.

Он им пак одговори и рече: ови што слушају и извршују реч Божју - они су моја мајка и моја браћа.

А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: пређимо на другу страну језера; и отпловише.

Али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац пунио водом и беху у опасности.

Тада приђоше и пробудише га говорећи: учитељу, учитељу, пропадамо. А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно.

Њима пак рече: где је ваша вера? А они се уплашени задивише говорећи један другом: та ко је овај што заповеда и ветровима и води - и покоравају му се?

И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји.

А кад је изишао на земљу, срете га неки човек из града, у ком су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући него у гробовима.

Видевши пак Исуса повика, паде пред њега и рече веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш.

Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изиђе из тог човека. Јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места.

Исус га запита: како ти је име? Он пак рече: Легион, јер су многи демони ушли у њега.

И молили су га да им не заповеди да иду у бездан.

А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им.

А демони изиђоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се.

А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима.

људи пак изиђоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изишли демони, како седи код Исусових ногу, обучен и паметан, и уплашише се.

А очевици су им испричали како је бесомучни спасен.

И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се.

А човек, из кога су изишли демони, молио га је да остане с њим; али га он отпусти и рече:

врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио. И отиде проповедајући по свем граду шта му је Исус учинио.

А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали.

И гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу,

јер је он имао ћерку јединицу од неких дванаест година и она је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега.

А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи,

приступи састраг те дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење.

А Исус рече: ко ме је дотакао? Пошто су сви одрицали, Петар рече: учитељу, народ је око тебе и тиска те.

Исус пак рече: неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изишла из мене.

А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

Он јој пак рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.

Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.

Исус пак чу и рече му: не бој се само веруј - и биће спасена.

Сви су плакали и јаукали за њом. Он пак рече: не плачите; јер није умрла, него спава.

И исмеваху га знајући да је умрла.

А он ухвати њену руку и повика: девојко устани.

И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе.

Њени родитељи се запрепастише, а он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.