Еванђеље по Луки

А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести.

И посла их да проповедају царство Божије и да лече болеснике.

И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новца, нити треба да имате две хаљине.

Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и оданде излазите.

И који год вас не приме, - изиђите из овога града, отресите прашину са својих ногу - за сведочанство против њих.

Тада су отишли и ишли по селима проповедајући еванђеље и лечећи свуда.

А Ирод четверовласник је чуо све шта се догађа и био је у великој неприлици, јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих;

а други - да се појавио Илија, трећи пак - да је устао неки од старих пророка.

Ирод рече: Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари? И тражио је да га види.

А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у самоћу према граду званом Витсаида.

Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божијем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно.

А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратиште и храну, јер смо овде у пустом крају.

Он им пак рече: па дајте им ви да једу. Али они рекоше: немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.

А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: посадите их у групе по педесет.

И поступише тако, те посадише све.

Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ.

И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталог комађа.

И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: шта каже народ, ко сам ја?

Они пак одговорише: једни кажу - Јован Крститељ, други - Илија, а трећи - да је васкрсао неки од старих пророка.

А он им запрети и заповеди да то никоме не казују,

додајући да Син човечији треба много да препати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.

И свима је говорио: ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узме свој крст сваки дан, па нека иде за мном.

Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти.

Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или оштети?

Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечији када дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела.

А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје.

А око осам дана после ове беседе, узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли.

И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно.

И гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија,

који се показаше у слави и говораху о његовој смрти коју је имао да поднесе у Јерусалиму.

Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим.

И кад су се они одвајали од њега, Петар рече Исусу: учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији, - не знајући шта говори.

И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак.

А из облака дође глас који је говорио: ово је мој изабрани Син, њега слушајте.

И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.

А кад су следећег дана сишли са горе, многи народ му изиђе у сусрет.

И гле, један човек из народа повика: учитељу, молим те погледај на мога сина, јер ми је јединац.

Види, хвата га дух те изненада виче, и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега.

И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.

Исус пак одговори и рече: о неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.

И док му је прилазио, обори га демон и растрза. Али Исус запрети нечистом духу, те излечи дечака и даде га његовом оцу.

И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима:

ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечији бити предан у људске руке.

Али они нису разумели ове речи, и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.

И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима.

А Исус знајући помисао њихових срца узе једно дете, стави га крај себе

и рече им: ко прими ово дете у моје име - мене прима; а ко мене прими - прима онога који је мене послао; јер ко је најмањи међу свима вама - тај је највећи.

На то проговори Јован и рече: учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили, зато што не иде с нама.

Исус му пак рече: не браните, јер ко није против вас - за вас је.

А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим,

те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме.

Али га нису примили, зато што се упутио Јерусалиму.

Када су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?

А он се окрену и укори их (рекавши: не знате каквог сте духа; Син човечији није дошао да уништи људске животе, него да их спасе).

И одоше у друго село.

И док су ишли путем, неко му рече: ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.

Исус му пак рече: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да наслони главу.

А једном другом рече: хајде за мном. Али он рече: Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.

Рече му: остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божије.

А рече и трећи: ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.

Исус му пак рече: за царство Божије није нико ко стави своју руку на плуг па се осврће натраг.