Еванђеље по Јовану

Беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.

А Марија, чији брат беше болестан, била је та која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.

И сестре му поручише: Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.

А кад Исус чу, рече: ова болест није на смрт него на славу Божију, да се њом прослави Син Божији.

А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.

Па када чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.

После тога рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.

Рекоше му ученици: рави, сад су Јудеји тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?

Одговори Исус: зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се, јер гледа светлост овога света;

а ако ко иде по ноћи, спотиче се, зато што у њему нема светлости.

Ово рече и после тога им продужи: наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.

Тада му рекоше ученици: Господе, ако је заспао, оздравиће.

Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.

Тада им Исус рече отворено: Лазар је умро,

и радујем се због вас, што нисам био онде, - да поверујете; него, хајдемо до њега.

На то Тома, звани близанац, рече осталим ученицима: хајдемо и ми, да помремо с њим.

Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.

А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.

И многи Јудеји беху дошли Марти и Марији да их теше за (њиховим) братом.

Чим је Марта чула да Исус долази, изиђе му у сусрет; а Марија је седела код куће.

Тада Марта рече Исусу: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.

И сад знам да ће ти Бог дати, ако ма шта замолиш од Бога.

Рече јој Исус: васкрснуће твој брат.

Марта му рече: знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.

Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене - живеће - ако и умре.

И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека; верујеш ли то?

Рече му: да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.

Рекавши то она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: Учитељ је ту и зове те,

А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;

Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.

Јудеји пак, који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изишла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.

А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га паде пред његове ноге, говорећи му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.

Када је Исус видео како она плаче, и како плачу Јудеји који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се

и рече: где сте га ставили? Рекоше му: Господе, дођи и види.

Исусу ударише сузе.

Тада рекоше Јудеји: гле, како га је волео.

А неки од њих рекоше: зар није могао овај, који је отворио очи слепоме, да учини да и овај не умре?

На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб; а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.

Исус рече: подигните камен. Рече му Марта, покојникова сестра: Господе, већ заудара; јер је четврти дан у гробу.

Рече јој Исус: зар ти не рекох да ћеш видети славу Божију - ако поверујеш.

Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио.

Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.

Рекавши то повика веома гласно: Лазаре, изиђи напоље.

Изиђе мртвац, обавијен завојима по рукама и ногама, и лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: развите га и пустите га да иде.

Тако многи од Јудеја, који су дошли Марији и видели шта је учинио, повероваше у њега;

а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.

Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: шта ћемо чинити, је овај човек чини многе чудне знаке?

Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.

А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: ви не знате ништа,

и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, и да сав народ не пропадне.

А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,

и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божију.

Стога Исус није више јавно ишао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.

А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе, да се очисте.

Тражили су Исуса и стојећи у храму говораху међу собом: шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?

А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да јави - ако ко сазна где је, да га ухвате.