Еванђеље по Јовану
По Јовану, глава 11
Беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.
А Марија, чији брат беше болестан, била је та која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.
И сестре му поручише: Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.
А кад Исус чу, рече: ова болест није на смрт него на славу Божију, да се њом прослави Син Божији.
А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.
Па када чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.
После тога рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.
Рекоше му ученици: рави, сад су Јудеји тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?
Одговори Исус: зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се, јер гледа светлост овога света;
а ако ко иде по ноћи, спотиче се, зато што у њему нема светлости.
Ово рече и после тога им продужи: наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.
Тада му рекоше ученици: Господе, ако је заспао, оздравиће.
Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.
Тада им Исус рече отворено: Лазар је умро,
и радујем се због вас, што нисам био онде, - да поверујете; него, хајдемо до њега.
На то Тома, звани близанац, рече осталим ученицима: хајдемо и ми, да помремо с њим.
Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.
А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.
И многи Јудеји беху дошли Марти и Марији да их теше за (њиховим) братом.
Чим је Марта чула да Исус долази, изиђе му у сусрет; а Марија је седела код куће.
Тада Марта рече Исусу: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
И сад знам да ће ти Бог дати, ако ма шта замолиш од Бога.
Рече јој Исус: васкрснуће твој брат.
Марта му рече: знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.
Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене - живеће - ако и умре.
И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека; верујеш ли то?
Рече му: да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.
Рекавши то она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: Учитељ је ту и зове те,
А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;
Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.
Јудеји пак, који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изишла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.
А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га паде пред његове ноге, говорећи му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
Када је Исус видео како она плаче, и како плачу Јудеји који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се
и рече: где сте га ставили? Рекоше му: Господе, дођи и види.
Исусу ударише сузе.
Тада рекоше Јудеји: гле, како га је волео.
А неки од њих рекоше: зар није могао овај, који је отворио очи слепоме, да учини да и овај не умре?
На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб; а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.
Исус рече: подигните камен. Рече му Марта, покојникова сестра: Господе, већ заудара; јер је четврти дан у гробу.
Рече јој Исус: зар ти не рекох да ћеш видети славу Божију - ако поверујеш.
Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио.
Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.
Рекавши то повика веома гласно: Лазаре, изиђи напоље.
Изиђе мртвац, обавијен завојима по рукама и ногама, и лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: развите га и пустите га да иде.
Тако многи од Јудеја, који су дошли Марији и видели шта је учинио, повероваше у њега;
а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.
Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: шта ћемо чинити, је овај човек чини многе чудне знаке?
Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.
А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: ви не знате ништа,
и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, и да сав народ не пропадне.
А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,
и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божију.
Тако се после онога дана договорише да га убију.
Стога Исус није више јавно ишао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.
А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе, да се очисте.
Тражили су Исуса и стојећи у храму говораху међу собом: шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?
А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да јави - ако ко сазна где је, да га ухвате.