Еванђеље по Јовану

Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус васкрсао из мртвих.

Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.

Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отр ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.

А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:

зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?

Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.

Но Исус рече: пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.

Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

Тако дознаше многи Јудеји да је онде, па дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога је васкрсао из мртвих.

јер су многи Јудеји одлазили због њега и веровали у Исуса.

Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

узе гране од палми, па му изиђе у сустрет и викаше: "Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то - цар Израиљев".

А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:

"Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету".

Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.

А народ - који је био уз њега - сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.

Због тога му је народ и изишао у сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.

Фарисеји пак рекоше међу собом: видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.

А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.

Ови приђоше Филипу који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: господине, желимо да видимо Исуса.

Филип оде и рече Андреји; затим Андреја и Филип одоше и рекоше Исусу.

А Исус им одговори: дошао је час да се прослави Син човечији.

Заиста, заиста, кажем вам, ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.

Ко воли свој живот - упропашћује га, а ко мрзи свој живот на овом свету - сачуваће га за вечни живот.