Еванђеље по Јовану

Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус васкрсао из мртвих.

Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.

Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отр ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.

А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:

зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?

Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.

Но Исус рече: пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.

Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

Тако дознаше многи Јудеји да је онде, па дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога је васкрсао из мртвих.

Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара,

јер су многи Јудеји одлазили због њега и веровали у Исуса.

Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

узе гране од палми, па му изиђе у сустрет и викаше: "Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то - цар Израиљев".

А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:

"Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету".

Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.

А народ - који је био уз њега - сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.

Због тога му је народ и изишао у сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.

Фарисеји пак рекоше међу собом: видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.

А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.

Ови приђоше Филипу који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: господине, желимо да видимо Исуса.

Филип оде и рече Андреји; затим Андреја и Филип одоше и рекоше Исусу.

А Исус им одговори: дошао је час да се прослави Син човечији.

Заиста, заиста, кажем вам, ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.

Ко воли свој живот - упропашћује га, а ко мрзи свој живот на овом свету - сачуваће га за вечни живот.

Ако ко мени служи - нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.

Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.

А народ, који је стајао и чуо, рече: гром је загрмео; други рекоше: анђео му је говорио.

Исус одговори и рече: овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.

Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље;

а ја ћу - кад будем подигнут са земље - привући све к себи.

Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.

Тада му народ одговори: ми смо чули из закона да Христос остаје довека, како ти кажеш да теба подићи Сина човечијег? Ко је тај Син човечији?

На то им Исус рече: још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате свтлости, да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде.

Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости. Исус то рече, па оде и сакри се од њих.

Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега,

да се испуни реч пророка Исаије, коју је изрекао: "Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?"

Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао:

"Заслепио им је очи, и окаменио је њихова срца, да не виде очима, и не разумеју срцем, и не обрате се - и не излечим их".

Ово рече Исаија, зато што је видео његову славу и говорио о њему.

Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали, да их не би искључили из синагоге;

јер су више волели људску славу, него ли славу Божију.

А Исус узвикну и рече: ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао,

и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао.

Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан - који верује у мене - не остане у мраку.

И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити: јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет.

Ко мене одбацује и не прима мојих речи, има свога судију; реч - коју сам изговорио - она ће му судити у последњи дан.

Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим.

И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.