Еванђеље по Јовану
По Јовану, глава 19
Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурну кабаницу,
Затим Пилат поново изиђе и рече им: ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.
А Исус изиђе напоље носећи трнов венац и пурпурну кабаницу. И рече им Пилат: ево човека.
Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: распни, распни. Рече им Пилат: узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.
Одговорише му Јудеји: ми имамо закон и по том закону он мора да умре, зато што се сам прогласио за Сина Божијег.
А када Пилат чу ову реч, побоја се још више.
И уђе опет у преторијум, те рече Исусу: одакле си? Но Исус му не даде одговора.
Тада му Пилат рече: са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?
Исус одговори: не би ти имао никакве власти нада мном, да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.
Отада је Пилат настојао да га ослободи; но Јудеји викаху говорећи: ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара - противи се цару.
А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, а јеврејски Гавата.
А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејима: ево, вашега цара.
Но они викаху: узми, узми, распни га. Рече им Пилат: да распнем вашега цара? Првосвештеници одговорише: ми немамо цара сем ћесара.
Тада им га предаде - да га распну.
А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: "Исус Назарећанин, цар јудејски".
Овај натпис прочиташе многи Јудеји јер је близу града било место где је Исус распет; а било је написано јеврејски, латински и грчки.
Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: немој писати: цар јудесјски, него да је он рекао: ја сам цар јудејски.
Пилат одговори: што сам написао - написао сам.
А војници, кад распеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле.
Тада рекоше међу собом: да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, коме ће припасти; да се испуни Писмо (које каже): "Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело". Војници то и учинише.
А код Исусова крста стајаху његова мајка, и сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалина.
А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: жено, ето ти сина.
Затим рече ученику: ето ти мајке. И од онога часа узе је ученик к себи.
После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: жедан сам.
Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
Но Исус, када прими оцат, рече: свршено је, и приклони главу, те предаде дух.
Јудеји пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту - јер је она субота била велики дан - замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину.
Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим;
а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потече крв и вода.
И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори - да и ви верујете.
Све се ово, наиме, догодило, да се испуни Писмо: "Његова кост се неће преломити".
И још, друго Писмо каже: "Гледаће онога кога су проболи".
После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни - због страха од Јудеја - замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело.
А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоја.
А код места, где је био распет, био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен.
Пошто је овај гроб био близу - због јудејског петка - сахранише ту Исуса.