Еванђеље по Јовану

А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски;

овај дође Исусу ноћу и рече му; рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.

Одговори Исус и рече му: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божија.

Рече му Никодим: како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?

Одговори Исус: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

Што је рођено од тела - тело је, а што је рођено од Духа - дух је.

Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго.

Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не знаш одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.

Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

Исус одговори и рече му: ти си израиљски учитељ и не знаш то?

Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо, и сведочимо што смо видели, ипак не примате нашега сведочанства.

Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским?

И нико се није попео на небо - сем онога што је сишао са неба, Син човечији.

И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечији,

да сваки - ко верује - има у њему живот вечни.

Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки - ко верује у њега - не пропадне, него да има вечни живот.

Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством.

Ко верује у њега - томе се не суди; а ко не верује - већ је осуђен, што није веровао у име јединороднога Сина Божијег.

А ово је суд: светлост је дошла на свет, а људи заволеше мрак више него светлост, јер дела њихова беху зла.

Сваки, наиме, које рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост, да се не обелодане његова дела;

а ко чини истину иде на светлост, да се покажу његова дела - да су у Богу учињена.

После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.

А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;

Јован још не беше бачен у тамницу.

Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејина око очишћења.

И дођоше Јовану и рекоше му: рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава, и сви иду к њему.

Одговори Јован и рече: не може човек ништа узети, ако му није дано са неба.

Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ја нисам Христос, него сам послан испред њега.

Ко има младу младожења је; а младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила.

Он треба да расте, а ја да се умањујем.

Који долази одозго над свима је, који је са земље, земаљски је и говори земаљски. Који долази са неба над свима је;

сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства.

Ко је примио његово сведочанство потврдио је да је Бог истинит.

Јер онај кога је Бог послао говори Божије речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру.

Отац љуби Сина и све је дао њему у руку.

Ко верује у Сина има вечни живот; а ко је непослушан Сину неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему.