Еванђеље по Јовану

Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,

- премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, -

остави Јудеју и оде опет у Галилеју.

А требало је да прође кроз Самарију.

Тако дође у самаријски град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу;

онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа.

Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: дај ми да пијем.

Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране.

Самарјанка му рече: како то ти - као Јудејин - тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш? Јудеји се, наиме, нису мешали са Самарјанима.

Одговори Исус и рече јој: кад би знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, замолила би га и он би ти дао воду живу.

Рече му жена: Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода?

Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?

Одговори Исус и рече јој: сваки ко пије од ове воде - опет ће ожеднети.

А ко пије од воде коју ћу му ја дати - неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.

Рече му жена: Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.

Рече јој: иди, позови свога мужа и дођи овамо.

Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала да немаш мужа;

јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.

Рече му жена: Господе, увиђам да си пророк.

Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

Рече јој Исус: веруј ми, жено, да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудеја.

Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце.

Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини.

Рече му жена: знам да ће доћи Месија, који се зове Христос; када он дође, обавестиће нас о свему.

Рече јој Исус: ја сам - који говорим с тобом.

Уто доћоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ни један не рече: шта тражиш, или што говориш с њом?

Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:

дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила; да није то Христос?

Изиђоше из града и долажаху к њему.

У међувремену су га ученици молили говорећи: рави, једи.

Но он им рече: ја треба да једем једно јело које ви не знате.

Тада ученици говораху међу собом: да му није ко донео да једе?

Рече им Исус: моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.

Не кажете ли ви: још четири месеца па долази жетва? Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву.

Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот, да се сејач и жетелац радују заједно.

Јер је у овоме истинита реч: један сеје, а други жање.

Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.

А многи Самарјани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила.

А кад дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана.

И још више их је поверовало због његове речи,

а жени говораху: сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.

После та два дана оде оданде у Галилеју.

Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања.

Када, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер су и сами дошли на празник.

И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки краљевски чиновник чији је сви боловао у Кафарнауму.

Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; јер беше на самрти.

Рече му краљевски чиновник: Господе, сиђи док није умрло моје дете.

Рече му Исус: иди, твој син живи. Човек поверова речи коју му рече Исус и оде.

Но још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу.

Он се распитиваше од њих за час када је пошло на боље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница.

Тада је разумео отац да је то било у онај час када му је Исус рекао: живи твој син; и поверова он и сав дом његов.

Ово пак друго чудо учини Исус када дође из Јудеје у Галилеју.