Еванђеље по Јовану

После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим.

А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда.

У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса.

Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао - пошто се вода заталаса - бивао је здрав, ма од које болести да је патио.

Беше онде један човек који је од своје болсти боловао тридесет и осам година.

Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: хоћеш ли да оздравиш?

Одговори му болесник: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене.

Рече му Исус: устани, подигни свој кревет и ходај.

И одмах оздрави тај човек, узе свој кревет и ходаше.

А тај дан беше субота. Стога Јудеји говораху излеченом човеку: субота је и не смеш понети кревет.

Но он им одговори: онај који ме излечи рече ми: подигни свој кревет и ходај.

Тада га запиташе: ко је тај човек који ти је рекао: узми и ходај?

А излечени није знао ко је то био; јер се Исус уклонио, пошто је било много света на том месту.

После тога нађе га Исус у храму и рече му: видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе.

Оде човек и рече Јудејима да га је Исус излечио.

И зато су Јудеји гонили Исуса, што је то чинио у суботу.

А Исус им одговори: Отац мој стално ради, па радим и ја.

Због тога су опет Јудеји још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу, него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.

Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових, да се ви чудите.

Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако и Син оживљава оне које хоће.

Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,

да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина - не поштује ни Оца који га је послао.

Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот.

Заиста, заиста, кажем вам да иде час - и већ је настао - када ће мртви слушати глас Сина Божија, и који га чују - живеће.

Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи.

Дао му је и власт да суди - што је Син човечији.

Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас,

па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд.

Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам - судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао.

Ако ја сведочим за себе, моје сведочанство није истинито;

други сведочи за мене и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.

Ви сте послали људе Јовану и он је сведочио за истину;

но ја не узимам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.

Јован беше светило које је горело и светлело, а ви сте хтели да се замало радујете у његовој светлости.

Ја пак имам сведочанство веће од Јованова: дела, која ми је дао Отац да их свршим, баш та дела која чиним, сведоче за мене - да ме је Отац послао.

И Отац који ме је послао, сам је сведочио за мене. Нити сте гласа његова икад чули, нити појаву његову видели,

те реч његова не станује у вама, зато што не верујете ономе кога је он послао.

Истражујете Писма, јер сматрате да у њима имате вечни живот; и она сведоче за мене;

и нећете да дођете к мени - да имате живот.

Од људи славе не примам,

шта више, упознао сам вас да немате у себи љубави према Богу.

Ја сам дошао у име свога Оца, и не примате ме. Ако други дође у своје име, њега ћете примити.

Како можете да верујете, кад примате славу један од другога, а славе од јединога Бога не тражите?

Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има ко вас оптужује, Мојсије, у кога сте се уздали.

Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени; јер је он о мени писао.

Ако пак његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима.