Еванђеље по Јовану

После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског.

А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима.

Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима.

А беше близу Пасха, јудејски празник.

Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: одакле ћемо купити хлеба, да се ови нахране?

Ово је пак рекао кушајући га; јер је сам знао шта ће чинити.

Одговори му Филип: за две стотине динара хлеба њима није довољно - да сваки нешто мало добије.

Рече му један од његових ученика, Андреја, брат Симона Петра:

има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе; али шта је то на толико њих?

А Исус рече: посадите људе. Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи.

Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели.

А када се наситише, рече својим ученицима: скупите преостало комађе, да ништа не пропадне.

Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комађа од пет јечмених хлебова - што претече онима који су јели.

људи пак видевши чудо које учини, рекоше: ово је заиста пророк који треба да дође на свет.

Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку, да би га прогласили царем, повуче се опет самосам у гору.

А кад би вече, сиђоше његови ученици на море,

па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима,

док се море узбуркало од силнога ветра.

Пошто су пловили око двадесет и пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише.

Но он им рече: ја сам, не плашите се.

Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.

Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог цамца сем једнога, и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли.

Дођоше из Тиверијаде други чамци - близу места где су јели хлеб, када је Господ захвалио Богу.

И када народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса.

А када га нађоше на другој страни мора, рекоше му: рави, како си се нашао овде?

Одговори им Исус и рече: заиста, заиста, кажем вам, тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се.

Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечији дати; јер је њега потврдио Бог Отац.

Тада му рекоше: шта да радимо да бисмо чинили дела Божија?

Одговори Исус и рече им: ово је дело Божије, да верујете у онога кога је он послао.

Они му пак рекоше: какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш?

Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: "Хлеб са неба даде им да једу".

Рече им Исус: заиста, заиста, кажем вам, није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб са неба.

Јер Божији хлеб је онај што силази са неба и даје живот свету.

Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб.

Рече им Исус: ја сам хлеб живота; ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднити никада.

Али вам рекох: иако сте ме видели - не верујете.

Све што ми даје Отац доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити,

јер нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.

А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан.

Јер је то воља мога Оца, да сваки који гледа Сина - и верује у њега - има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.

Јудеји су гунђали против њега, зато што је рекао: ја сам хлеб који је сишао са неба,

и говораху: није ли то Исус син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао са неба?

Одговори Исус и рече им: не гунђајте међу собом.

Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

У пророцима је написано: "И биће сви од Бога научени". Сваки - ко је чуо од Оца и научио - долази к мени.

Заиста, заиста, кажем вам, ко верује има вечни живот.

Ја сам хлеб живота.

Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше.

Ово је хлеб који силази са неба, да се од њега једе и не умре.

Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ако ко једе од овога хлеба, живеће довека; и хлеб, који ћу ја дати, јесте тело моје - за живот света.

А Јудеји се препираху међу собом говорећи: како он може да нам да своје тело да једемо?

Тада им Исус рече: заиста, заиста, кажем вам, ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, немате живота у себи.

Ко једе моје тело и пије моју крв - има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

Јер моје тело је право јело, и моја крв је право пиће.

Ко једе моје тело и пије моју крв - остаје у мени и ја у њему.

Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене.

То је хлеб који је сишао са неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб живеће довека.

Ово је рекао када је учио у Кафарнауму у синагоги.

Чувши то многи од његових ученика рекоше: тврда је ово беседа; ко може да је слуша?

Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: ово вас саблажњава?

А ако видите Сина човечијег како иде горе - тамо где је пре био?

Дух је оно што оживљава а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су.

Него има међу вама неких који не верују. Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати.

И рече: зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.

Од тада многи од њихових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим.

А Исус рече Дванаесторици: да нећете и ви да идете?

Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота;

ми смо уверни и сазнали смо да си ти светац Божији.

Одговори им Исус: зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? и - један од вас је ђаво.

А рекао је за Јуду сина Симона Искариотског; јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.