Еванђеље по Јовану

Исус оде на Маслинску гору.

А ујутро дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их.

Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену, ухваћену у прељуби, па је поставише у средину

и рекоше му: учитељу, ова жена је ухваћена баш кад је чинила прељубу.

А Мојсије нам је у закону наредио да такве жене камењем убијамо; шта ти кажеш на то?

Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи.

Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: ко је од вас безгрешан - нека први баци камен на њу.

И опет се саже те писаше по земљи.

А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих; тако оста сам Исус и жена стојећи на средини.

Исус се тада исправи и рече јој: жено, где су? Ниједан те не осуди?

Она рече: нико, Господе. На то јој Исус рече: не осуђујем те ни ја; иди и од сада више не греши.

Опет прозбори даље Исус говорећи: ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост.

Фарисеји пак рекоше: ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство.

Одговори Исус и рече им: и ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем.

Ви судите по спољашности, ја не судим никоме.

Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него - ја и Отац који ме је послао.

И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи.

Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао.

Тада му рекоше: где је твој отац? Одговори Исус: не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца.

Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати, јер још не беше дошао његов час.

Тада им опет рече: ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху; куда ја одлазим - ви не можете доћи.

На то Јудеји рекоше: да неће да се убије кад каже: куд ја одлазим - ви не можете доћи?

Рече им још: ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога света, ја нисам од овога света.

Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима.

Тада му рекоше: ко си ти? Рече им Исус: што вам уопште и говорим?

Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао, и ја говорим свету оно што сам чуо од њега.

Нису схватили да им је говорио о Оцу.

Зато им рече Исус: када подигнете Сина човечијег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац.

И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио сама, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.

Када је ово говорио, многи повероваше у њега.

Стога рече Исус Јудејима који су му поверовали: ако ви останете у мојој науци, онда сте заиста моји ученици,

и сазнаћете истину, и истина ће вас ослободити.

Одговорише му: ми смо Авраамово потомство и никад никоме нисмо робовали; како ти говориш: бићете слободни?

Одговори им Исус: заиста, заиста, кажем вам, да је сваки - ко греши - роб греха.

А роб не остаје у кући довека; син остаје довека.

Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни.

Знам да сте Авраамово потомство; али тражите да ме убијете зато што моја реч нема места у вама.

Ја говорим оно што сам видео код свога Оца; чините и ви што сте чули од вашега оца.

Одговорише и рекоше му: Авраам је наш отац. Исус им рече: ако сте Авраамова деца, чините Авраамова дела.

Ви, међутим, сада тражите да убијете мене, човека који вам је казао истину коју је чуо од Бога. Авраам тако шта није учинио.

Ви чините дела свога оца. Рекоше му: ми нисмо рођени из блуда, једног оца имамо - Бога.

Рече им Исус: кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изишао и дошао; и нисам сам од себе дошао, него ме је он послао.

Зашто не разумете мога говора? Зато што не можете да слушате моју реч.

Мени не верујете што вам говорим истину.

Ко ме од вас прекорева за грех? Ако говорим истину, зашто ми ви не верујете?

Ко је од Бога слуша речи Божије; зато ви не слушате што нисте од Бога.

Одговорише Јудеји и рекоше му: не говоримо ли ми лепо да си ти Самарјанин и да је демон у теби?

Одговори Исус: немам ја демона, него поштујем свога Оца, а ви ме презирете.

Ја не тражим своје славе; има ко тражи и суди.

Заиста, заиста, кажем вам, ако ко одржи моју реч, неће видети смрти довека.

Рекоше му Јудеји: сад смо сазнали да је демон у теби. Авраам је умро, а и пророци, ти пак кажеш: ако ко сачува моју реч, неће окусити смрти довека.

Да ниси ти већи од оца нашега Авраама - који је умро? И пророци помреше; за кога се ти сам издајеш?

Одговори Исус: ако ја прослављам самога себе, ништавна је моја слава; мене прославља мој Отац, за кога ви говорите да је ваш Бог,

и - ви га нисте упознали, а ја га познајем. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа као и ви; него, знам га и држим његову реч.

Авраам, отац ваш, ликовао је што ће видети мој дан, и - видео је и обрадовао се.

На то му рекоше Јудеји: немаш још педесет година, а видео си Авраама?

Рече им Исус: зиста, заиста, кажем вам: ја постојим пре но што се Авраам родио.

Тада подигоше камење да баце на њега; али се Исус сакри и изиђе из храма.