Дела апостолска

У оно време латио се краљ Ирод да злоставља неке који су припадали Цркви.

И погуби мачем Јакова, брата Јованова.

И кад виде да је то по вољи Јудејима, ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова.

Ухвати га и баци у тамницу, предаде четирма стражама од по четири војника да га чувају, намеравајући да га после Пасхе изведе пред народ.

Петра су тако чували у тамници, а Црква се истрајно молила Богу за њега.

Када је пак Ирод хтео да га изведе, те ноћи Петар је спавао између два војника, свезан двоструким ланцима, а стражари су пред вратима чували тамницу.

И гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: устани брзо. И спадоше му ланци с руку.

На то му анђео рече: опаши се и обуј своје сандале. И учини тако. Рече му још: огрни своју хаљину и хајде за мном.

И изишавши иђаше за њим, и није знао да је то, што је анђео учинио, стварност, него је мислио да види утвару.

Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изиђоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега.

И кад Петар дође к себи, рече: сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ.

Схвативши то дође до куће Марије, мајке Јована који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу.

А кад он закуца на авлијска врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне,

и кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима.

А они јој рекоше: ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: то је његов анђео.

А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења.

А кад освану дан, међу војницима беше не мала пометња, шта то би од Петра.

И кад га Ирод затражи, па не нађе, узе стражаре на саслушање, нареди да их одведу на губилиште, па оде из Јудеје у Кесарију и онде је боравио.

Љутио се Ирод на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше к њему, па пошто задобише краљевог коморника Власта, мољаху мир, јер је њихова земља увозила храну из краљеве.

Одређеног дана Ирод обуче краљевско одело, седе на престоље и говораше им на отвореном народном скупу.

А народ одобравајући викаше: Божији глас а не човечији.

У то га одмах удари анђео Господњи, зато што није дао славе Богу, и би изједен од црва, и издахну.

А реч Божија је расла и напредовала.

Варнава пак и Савле, пошто су предали помоћ, вратише се из Јерусалима, узевши са собом Јована који је имао надимак Марко.