Дела апостолска
Дела апостолска, глава 13
А у Антиохијској цркви беху пророци и учитељи: Варнава и Симеон звани Нигер, па Лукије Киринац, Манаин одгајен с Иродом тетрархом, и Савле.
Кад су они служили Господу и постили, Дух Свети рече: одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.
Тада постише и помоливши се Богу положише руке на њих, па их отпустише.
Они пак послани од Светога Духа сиђоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар,
и кад дођоше у Саламину, објављиваху реч Божију у јудејским синагогама; а имаху и Јована као помоћника.
И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејина који се звао Варисус,
и који беше са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божију.
Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере.
Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега
и рече: о ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње?
Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити.
Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом.
А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим.
Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писидијску, да уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше.
А по читању закона и пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.
На то Павле уста, махну руком и рече: људи Израиљци, и ви који се Бога бојите, чујте.
Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И подигнутом руком изведе их из те земље,
и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи,
и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство
за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила.
Од тада затражише цара и Бог им даде Саула сина Кисова, човека из Венијаминова племена, за четрдесет година.
Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: "Нађох Давида сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу".
Од његовог потомства Бог је - сходно обећању - подигао Израиљу Спаситеља Исуса,
пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење.
Када је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан на раздрешим обућу на ногама.
Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни међу њима, нама је послана реч о овом спасењу.
Јер јерусалимски становници и њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе.
Иако нису нашли никакве кривише, која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби.
И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.
Али га Бог васкрсе из мртвих;
показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом.
И ми вам проповедамо еванђеље о обећању даном очевима,
- да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: "Ти си мој син, ја сам те данас родио".
А да га је васкрсао из мртвих - да се више не враћа у труљење, овако је рекао: "Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове".
Зато и на другом месту каже: "Нећеш дати да твој светац види труљења".
Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божијој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење.
А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљења.
Стога примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом;
њиме се оправдава свако ко верује.
Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у пророцима:
"Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати, ако вам ко усказује".
А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе.
Када се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудеји и проселити који су Бога поштавали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божијој.
А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божију.
Јудеји пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи.
Павле и Варнава рекоше слободно: требало је да се прво вама проповеда реч Божија. Али пошто је ви одбијате и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима.
Јер тако нам је Господ заповедио: "Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље".
А многобошци слушајући ово радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни.
И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи.
Јудеји, међутим, подстакоше угледне и побожне многобожачке жене и градске прваке, па покренуше гоњење Павла и Варнаве, и истераше их из својих крајева.
Они пак отресоше прашину са својих ногу на њих и одоше у Икониум,
а ученици беху пуни радости и Духа Светога.