Дела апостолска

А у Икониуму уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка.

Али Јудеји, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће.

Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је сведочио за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда.

Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудеја, а други са апостолима.

Али кад многобошци и Јудеји са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем,

они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове, Листру и Дерву и њихову околину,

па онде проповедаху еванђеље.

У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао.

Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење,

рече снажним гласом: усправи се на своје ноге. И скочи те ходаше наоколо.

Када пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: богови посташе као људи и сиђоше к нама.

Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч.

А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.

Чувши то апостоли, Варнава и Павле, раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући

и говорећи: људи, шта то чините? и ми смо људи - као и ви, проповедамо вам еванђеље - да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима;

који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима,

али ипак није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.

И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву.

Али Јудеји из Антиохије и Икониума дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро.

Међутим, када су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак са Варнавом оде у Дерву.

Пошто су објавили еванђеље у оном граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Икониум и Антиохију,

утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери, и - да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божије.

И прошавши Писидију дођоше у Памфилију,

објавише реч Божију у Перги, па сиђоше у Аталију,

а оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани Божијој благодати на дело које су свршили.

Када пак стигоше и сабраше Цркву, причаху шта је све учинио Бог који је био с њима, и да је многобошцима отворио врата вере.

И осташе дуже времена са ученицима.