Дела апостолска

И дођоше неки из Јудеје, па учаху браћу: ако се не обрежете по мојсијевском обичају, не можете се спасити.

А кад се Павле и Варнава упустише у не малу распру и препирање с њима, одредише да због овог спорног питања Павле и Варнава и још неки од њих иду горе у Јерусалим к апостолима и старешинама.

Тако су испраћени од Цркве пролазили кроз Финикију и Самарију причајући о обраћењу многобожаца и причињавајући велику радост свој браћи.

Када пак дођоше у Јерусалим, прими их Црква, и апостоли, и старешине, па казаше шта је све учинио Бог који је био с њима.

Али усташе неки од фарисејске странке, који су били поверовали, и рекоше да их треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев закон.

Апостоли и старешине се окупише да извиде ову ствар.

И како наста велика распра, уста Петар и рече им: браћо, знајте да ме је Бог већ од првих дана изабрао између вас - да многобошци из мојих уста чују еванђеоску реч и поверују.

И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих, кад им је дао Духа Светога као и нама,

и није поставио никакве разлике између нас и њих, већ је очистио њихова срца вером.

Што, дакле, сад кушате Бога тиме што хоћете да наметнете ученицима на врат јарам, који ни наши очеви ни ми нисмо могли да понесемо?

Него верујемо да ћемо благодаћу Господа Исуса бити спасени на исти начин као и они.

Тада заћута све мноштво и слушаху Варнаву и Павла, који су причали колике је знаке и чуда Бог преко њих учинио међу многобошцима.

Пошто су они свршили говор, проговори Јаков и рече: браћо, саслушајте ме.

Симеон каза како се Бог најпре побринуо да између многобожаца узме народ за своје име.

И с овим се слажу пророчке речи, као што је написано:

"Вратићу се потом и поново ћу сазидати Давидов дом који је пао, опет ћу сазидати што је у њему срушено, и наново ћу га подићи,

да би и остали људи могли да траже Господа, и сви народи на које је призвано име моје, говори Господ који твори ово

- познато од вечности".

Стога сматрам да не треба узнемиравати оне који се од многобожаца обраћају Богу,

него да им се пише да се уздржавају од идолских погани, и од блуда, и од удављенога, и од крви.

Јер Мојсије има своје проповеднике у сваком граду од давних времена: чита се по синагогама сваке суботе.

Тада апостоли и старешине са свом Црквом одлучише да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију; Јуду који се звао Варсава и Силу, водеће људе међу браћом,

те послаше по њима (ово писмо): апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављају браћу из многобоштва која су у Антиохији, и Сирији, и Киликији.

Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо ништа наредили, збунили речима и узнемирили ваше душе,

одлучисмо једнодушно да вам пошаљемо одабране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом,

људима који су предали своје животе за име Господа нашега Исуса Христа.

Послали смо вам стога Јуду и Силу, који ће вам ово исто усмено јавити.

Одлучисмо, наиме, Дух Свети и ми, да вас не оптерећујемо ничим другим - сем ових потребних ствари:

да се уздржавате од меса које је жртвовано идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда; ако се од свега овога чувате, добро ћете чинити. Остајте здраво.

Тако они отпраћени сиђоше у Антиохију, сакупише народ и предаше посланицу.

А кад је прочиташе, обрадоваше се утеси.

Јуда пак и Сила, који су и сами били пророци, многим речима утешише и утврдише браћу.

И пошто су провели онде извесно време, браћа их отпратише с миром к онима који су их били послали.

(Сила пак одлучи да остане онде.)

А Павле и Варнава боравили су у Антиохији учећи и проповедајући са многим другима реч Господњу.

После неколико дана Павле рече Варнави: хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима гле смо објавили реч Господњу, да видимо како су.

А Варнава је хтео да поведу са собом и Јована који се звао Марко.

И дође до заоштрености, тако да се расташе један од другога; Варнава узе са собом Марка, те отплови на Кипар.

Павле пак изабра Силу и отиде - предан од браће благодати Господњој.

Пролазио је кроз Сирију и Киликију и утврђивао цркве.